Uvod
Cilj ove glave je da se sakupi grupa mera za poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenja zavisnosti od iskopavanih goriva korišćenjem obnovljive energije. Sve mere, navedene u ovoj glavi, bile su ispitane i uspešno primenjene u nekoliko evropskih gradova.
Verovatno će čitalac primetiti, da nije svaka mera detaljno opisana, već su date smernice ka stručnijim dokumentima određenih izvora.
Mere koje su navedene u ovom dokumentu mogu da se primenjuju u građevinarstvu, društvenim uslugama i industriji. To čini oko 65% krajnje potrošnje energije u EU (1). Mere u sektoru „Prevoz“, čija krajnje potrošnja energije iznosi 31% opisane su u Delu I ovih smernica.
Za neke gradove sa velikim iskustvom u upravljanju energijom verovatno bi ove mere bile očigledne. Čak i u ovom slučaju mislim, da neke mere ili smernice, koje su u vodiču, će biti korisne da se stigne dalje od ostvarenja ciljeva Ugovora predsednika.

U EU potrošnja energije u zagradama predstavlja 40% ukupne potrošnje krajnih potrošača energije. Veliki deo u potrošnji energije kao i veliki potencijal mera za štednju energije(2) znači, da je prioritet opština da se ostvare ciljevi. Potrošnja energije u zgradama povezana je sa velikim brojem parametara, koji zavise od konstruktivnog dizajna i nameni prostorija. Promenljive, sa kojima možemo da smanjimo potrošnju energije su:  • Geometrija zgrade;  • Izolacija i funkcionalni dizajn zgrade;  • Oprema, poput vrste grejnih tela, klimatskih instalacija i osvetljenja;  • Načini korišćenja;  • Ekspozicija zgrade;  Evropska direktiva za energetske karakteristike zgrade EDEHS (2002/91/EU) je ključni regulatorni instrument, koji je namenjen pomaganju energetskih karakteristika u građevinarstvu. Ova direktiva nedavno je promenjena doradom EDEHS. Više informacije o osnovnim elementima prerađene forme možete pronaći u Prilogu I.  фигура 1 Източник База данни Одисей

1.1 Specijalna razmatranja, povezana sa različitim vrstama zgrada

1.1.1 Nove zgrade
Obično je novim zgradama potrebno od 30 do 50 godina, pre nego što se uradi detaljan remont. Zato izbor, koji treba da se uradi u fazi projektovanja će imati izuzetan uticaj na energetske karakteristike zgrade za duži vremenski period. Zato treba da se garantuje da su nove zgrade sagrađene u skladu sa najvišim standardima o energetskoj efikasnosti, što je od velikog značaja za smanjenje potrošnje energije na dugoročnom planu. Zato je važno da se energetski aspekat uključi što ranije u faze planiranja i projektovanja novih zgrada.
Smanjenje potrošnje energije u novim zgradama može da bude optimalizovano uz pomoć informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). „Pametne zgrade“ su one efikasnije zgrade, čiji dizajn, konstrukcija i rad imaju tehniku IKT poput Sistema za upravljanje zgradama (SUS), koje upravljaju grejanje, hlađenje, ventilacione sisteme i osvetljenje u zavisnosti od potrebe stanovnika zgrade ili softver, koji isključuje sve kompjutere i monitore, kada su svi izašli iz kuće. SUS mogu da se koriste za otvaranje dodatnih mogućnosti za poboljšanje efikasnosti.
Pogledajte, da čak i ako je energetska efikasnost uključena još od samog početka, realne energetske karakteristike zgrade mogu da se pogoršaju, ako građevinari odstupaju od planova ili ako stanovnici ne upravljaju SUS u skladu sa planovima i specifikacijama. Da pretpostavimo, da je zgrada projektovana i sagrađena u skladu sa specifikacijama, ali loše stavljanje u eksploataciju, stalne promene u nameni i lošem održavanju mogu znatno da smanje efikasnost svakog SUS. Edukujte građevinske radnike i obaveštavajte potrošače, koristeći proste uređaje kao vizuelne inteligentne merače ili interfejse, da bi promenili njihovo ponašanje.
Šema kompanije za energetske usluge (KEU) za poboljšanje energetske efikasnosti može da bude primenjena za sve vrste zgrada iz ovog poglavlja.

1.1.2 Postojeće zgrade, koje se detaljno renoviraju
Kada je postojeća zgrada podvrgnuta detaljnom renoviranju to je idealna mogućnost da se poboljšaju energetske karakteristike. Obično između 1,5 i 3% zgrada se renovira svake godine. Ako da ako se primene standardi za energetsku efikasnost pri svakom renoviranju, za nekoliko godina energetske karakteristike celokupnog fonda zgrada će se poboljšati.
Osnovni dokaz za to je prikazan u Direktivi za energetske karakteristike zgrada i države članice treba da postignu minimalne standarde zgrada, koje treba detaljno da se renoviraju. Što se tiče novih zgrada, lokalne vlasti bi mogle da imaju ulogu u poboljšanju energetske efikasnosti renoviranih zgrada.
Kada se razmišlja o značajnim investicijama ili renoviranju, preporučuje e da se izvrši energetska revizija, da bi se odredile najbolje mogućnosti, koje omogućavaju smanjenje potrošnje energije i pripremu investicionog plana. Investicije mogu da budu ograničene samo na građevinske komponente (zamena neefikasnog kotla za grejanje) ili mogu da budu povezane sa celokupnom rekonstrukcijom zgrade (uključujući fasadu zgrade, prozore i dr.). Važno je da investicije budu planirane dobro (tj. Prvo smanjenje potrošnje toplotne energije izradom fasade, zatim postavljanje efikasne grejne instalacije, u suprotnom preračunavanje sistema za grejanje će biti neophodno, što će dovesti do nepotrebnih investicionih troškova, smanjene efikasnosti i povećanja potrošnje energije).

1.1.3 Javne zgrade
Javne zgrade su one, koje su vlasništvo, koje su pravljene ili koje kontroliše lokalna, regionalna , nacionalna ili evropska državna administracija.
Zgrade, koje su u vlasništvu, koje kontroliše ili kojima upravlja lokalna vlast su one, na koje lokalna vlast ima najveću kontrolu. Znači, očekuje se da lokalna vlas preduzme mere za svoje sopstvene zgrade.
Prilikom planiranja nove gradnje ili rekonstrukcije, lokalna vlast treba da odredi naj-veće mogućnosti energetskih standarda i da garantuje, da je energetski predračun uključen u projekat. Kriterijumi o energetskim karakteristikama treba da postanu obavezne ponude za novu gradnju i rekonstrukcije.
Postoje različite mogućnosti, koje mogu da se kombinuju:
• Pozivanje na svetske norme za energetske karakteristike, postojeće na nacionalnom/regionalnom nivou (2) i uvođenje strogih mera minimalnih svetskih kriterijuma o energetskim karakteristikama (naprimer izražene u kWh/m2/godina, pasivne, nula energija...). to će omogućiti građevinskim projektantima da sami izaberu kako da postignu zadate ciljeve (pod uslovom da znaju kako da to urade). U principu arhitekte i građevinski projektanti treba da su upoznati sa ovim normama, jer se one odnose na celu nacionalnu/regionalnu teritoriju.
• Nametanje određenog iznosa za proizvodnju obnovljive energije.
• Sprovođenje energetskog istraživanja, koje će pomoći da se smanji potrošnja energije određene zgrade na minimum, gde se analiziraju sve mogućnosti za smanjenje potrošnje, kao i za njihove troškove i zarade (smanjen račun za energiju, boji komfor,...)
• Uključuje projektovanje potrošnje energije zgrade kao kriterijum za određivanje pobednika na konkursu. U ovom slučaju potrošnja energije treba da se izračuna na osnovu jasnih i dobro određenih standarda. Na tenderu se može uključiti jasan sistem ocenjivanja: (npr. Nula kWh/m2 = 10 boda; 100 kWh/m2 i više=0 bodova).
• Uključivanje troškova za potrošnju energije u sledećih 20-30 godina u kriterijume za rashod (ne treba da se uzimaju u obzir samo troškovi izgradnje zgrade). U ovom slučaju treba da se napravi pretpostavka za buduće cene električne energije, a potrošnja energije treba da se izračuna na osnovu jasnih i dobro određenih standarda.

1.1.4 Zgrade istorijske vrednosti2
Slučaj sa zgradama istorijske (kulturne, estetske...) vrednosti je komplikovan. Neke od njih su verovatno pod zaštitom države, a mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti su veoma ograničene. Svaka opština treba da nađe balans između zaštite svog arhitekturnog nasledstva i celokupnog poboljšanja energetskih karakteristika fonda zgrada. Ne postoje idealna rešenja,ali kombinacija fleksibilnosti i kreativnosti može pomoći u pronalaženju kompromisa.

1.2 Poboljšanje izolacije
Grejanje i hlađenje prostorija čini gotovo 70% (2) od krajnje potrošnje energije u evropskim zgradama. Efektivne ključne radnje za smanjenje zarade i gubici će imati veliki značaj za smanjenje emisija ugljen dioksida. Gubitak energije kroz fasadu može da se smanji primenom sledećih mera:
Oblik i ekspozicija zgrade
Oblik i orijentacija zgrade igra veoma važnu ulogu sa gledišta grejanja, hlađenja i osvetljenja. Odgovarajuća ekspozicija takođe smanjuje korišćenje tradicionalnih metoda za klima uređaje ili grejanje.
Pošto geometrija zgrade može da dovede do 15% smanjenja potrošnje energije, odnos između širine, dužine i visine, kao i kombinacija sa ekspozicijom (2) i delom zastakljenih površina, treba da bude dobro analizirana prilikom projektovanja novih zgrada. Pošto je potrošnja energije instalacija za grejanje, hlađenje ili osvetljenje će biti povezano sa količinom zračenja, koje akumulira zgrada, širina ulice takođe je parametar, koji treba da se analizira za vreme faze gradskog planiranja.

Stolarija
Odgovarajući izbor stolarije je veoma važan, jer zarada i gubici energije su četiri puta veće od ostalih površina. Pri izboru odgovarajućeg zastakljivanja treba uzeti u obzir kako obezbeđivanje dnevne svetlosti, tako i koristi i zaštitu od sunčeve radijacije.
Tipičan koeficijent prolaska toplote kroz jedno staklo je od 4.7 W/(m2.K) može biti smanjen do 2.7 W/(m2.K) (smanjivanje potrošnje energije sa preko 40% za m2 zastakljene površine zbog razmene toplote), kada se zameni paketom sa duplim staklom i kada je ispunjen vazduhom. Koeficijent propuštanja može da bude poboljšan korišćenjem niskoemisionih paketa stakala, ispunjenih argonom, do 1,1 W/(m2.K) pa čak do 0.7 W/(m2.K) za tri stakla. Pri izboru stolarije treba uzeti u obzir i g-vrednost (2).
Promena stolarije može se izbeći niskoemisionim pokrićem, koje se može postaviti ručno na prozoru. Ovo rešenje je jeftinije od promene stakala, ali se postižu niže energetske karakteristike i kraći život.
Koeficijent prenosa toplote stolarije ima uticaj na celokupni koeficijent prenosa toplote prozora proporcionalan je odnosu ram/zastakljena površina prozora. Pošto je ovaj procenat obično 15-35% od ukupne površine prozora, zarade i gubici iz ovog dela nisu mali. Kod novih ramova za izolaciju gubitak toplote je smanjen pomoću integrisanih delova konstrukcije, koje prekidaju toplotne mostove.
Zbog visoke provodljivosti toplote metalne, plastične i drvene stolarije imaju bolje toplotne karakteristike, čak i ako je nova metalna stolarija, dizajnirana sa termo prekidom , dobar ekonomski efikasan kompromis.
Koeficijent prenosa toplote kroz zidove
Koeficijent prenosa toplote kroz zidove može da bude smanjen postavljanjem odgovarajuće izolacije. To se postiže dodatnom pločom ili izolacionim materijalom. Najčešće korišćeni izolacioni materijal u građevini zgrada je: fibrostaklo, poliuretanska pena, polistiren, celulozna izolacija i mineralna vuna.

Često se koristi paroizolaija zajedno sa termo izolacijom, pošto temperaturni gradijent kao rezultat izolacije može da dovede do kondenzacije, koja će oštetiti izolaciju i/ili da dovede do rasta buđi.

Uređaji za zaštitu od sunca
Uređaji za zaštitu od sunca mogu da se koriste za smanjenje opterećenja za hlađenje tako što će se smaniti ulazak solarne radijacije. Različite vrste uređaja za zaštitu od sunca su klasifikovane i predstavljene u tekstu koji sledi.
• Pokretni uređaji, koji mogu da budu kontrolisani ručno ili automatski, a njihova funkcija se menja u zavisnosti od položaja sunca i drugih parametara životne sredine.
• Unutrašnje roletne su čest sistem zaštite. Lako se primenjuju, ali njihova osnovna namena je da se kontroliše nivo osvetljenja. U suštini venecijaneri nisu efikasni za smanjenje letnjeg toplotnog opterećenja, jer radijacija ostaje u sobi.
• Prednost spoljašnjih roletni je to što zaustavljaju sunčevo zračenje, pre nego što ono uđe u sobu. Zato su one efikasna strategija u kontrolisanju sunčevog zračenja.
• Nadstrešnice su široko rasprostranjene u zemljama sa toplom klimom. Ako su dobro pozicionirane, zimi omogućavaju ulazak direktnog zračenja, kada je sunce nisko, i blokiraju ga leti. Osnovna ograničenja kod njihove upotrebe su to što su pogodne samo za prozore koji gledaju na jug.
• Postavljaju se i koriste fotovoltažni moduli, koji nude mogućnost da se izbegne ulazak solarnog zračenja i istovremeno da se proizvede struja iz obnovljivih izvora energije.
Izbegavajte infiltraciju spoljašnjeg vazduha
Smanjenje infiltracije vazduha može da dovede do20% uštede energije, za klimu kada je neophodno grejanje. Prozori i vrata su obično slabo mesto koje treba dobro projektovati. Preporučuje se primena testa hermetičnosti, da bi se otkrili i eliminisali nekontrolisani potoci vazduha u zgradi. Potreban je dobro kontrolisani ventilacioni sistem, koji će omogućiti kvalitet vazduha u prostoriji.
PRIMER
U oktobru 1994. Godine utvrđeno je da škole u Hamburgu troše puno energije. U pokušaju da se naprave uštede energije koja se gubila u nekoliko škola započet je projekat „Pedeset – Pedeset“.
Osnovni element ovog projekta (2) je sistem finansijskih stimulansa, koji omogućava školama da podele uštedu za energiju i vodu, koju su napravile. Pedeset procenata ušteđenih sredstava vraća se školi, koja može da investira ponovo u opremi za uštedu, instalacijama, materijalima i vannnastavnim aktivnostima. Naprimer u školi u Blankenizu kupljeni su solarni paneli od uštede potrošnje energije i od tih sredstava su i montirani.

1.3 Druge mere u zgradama
Evo i nekoliko prostih mera, koje mogu da smanje potrošnju energije:
• Ponašanje: adekvatno ponašanje (2) stanovnika zgrade moglo bi da dovede do znatne uštede. Mogu da se organizuju motivišuće i informativne kampanje, kako bi se dobila podrška stanovnika. Važno je da i organi, koji odgovaraju za upravu zgrade, daju dobar primer. Podela uštede među stanarima i lokalnih vlasti može biti dobar način za motivaciju.
• Upravljanje zgradom: Velike uštede mogu da se ostvare prostim delovanjem povezanim sa odgovarajućom eksploatacijom i upravljanjem tehničkih instalacija: uverite se da je grejanje isključeno za vikend i u vreme praznika, da je osvetljenje isključeno nakon posla, blagi režim toplo/hladno, odgovarajuća kontrolna tačka za grejanje i hlađenje. Za obične zgrade može se odrediti tehničar ili energetski menadžer, koji će biti odgovoran za slične zadatke. Za komplekse mogu da se koriste usluge specijalizovane kompanije. Zato se može obnoviti ili sačiniti novi ugovor sa kompetentnom kompanijom za održavanje sa odgovarajućim energetskim karakteristikama. Neka vam bude jasno, da način na koji je napravljen ugovor, može mnogo da utiče na motivaciju slične kompanije da efikasno otkriva načine za smanjenje potrošnje energije.
• posmatranje: uvedite dnevni/nedeljni/mesečni sistem za posmatranje potrošnje energije u glavnoj zgradi/instalacijama, koja će omogućiti da se otkriju nepravilnosti i da se preduzmu potrebne korektivne radnje. za tu svrhu postoje specijalni instrumenti i aplikacije.
• Adaptacija i regulacija tehničkih instalacija prema postojećim potrebama i kriterijumima vlasnika (obnavljanje tehničke opreme do ispravnog radnog stanja, poboljšanje kvaliteta vazduha u prostorijama, produžetak veka trajanja opreme, poboljšanje održavanja.) naziva se retro stavljanje u eksploataciju (2). Male investicije, povezane sa kontrolom i regulisanjem tehničkih instalacija mogu da dovedu do velikih ušteda: detektor prisustva ili tajmer za osvetljenje ili ventilaciju, termostatički ventili na radijatorima, prst, ali efikasan sistem za regulaciju grejanja, hlađenja, ventilacije i dr.
• Održavanje: dobro održavanje VOKS-a može da smanji njihovu potrošnju energije sa minimalnim troškovima.
• Za mesta, koja imaju hladnu klimu, naročito su pogodne strategije pasivnog solarnog grejanja, koje će smanjiti toplotno opterećenje. I obrnuto, u mestima sa toplom klimom biće neophodna zaštita od solarnog zračenja, da bi se smanjilo na minimum opterećenje za hlađenje. Treba proučiti i ponašanje vetrova za određeno mesto, da bi se uključile strategije za prirodnu ventilaciju u dizajn zgrade.
• Zarade stanovnika zgrade od grejanja, osvetljenja i električnih uređaja zajedno sa puno drugih činjenica, su direktno povezane sa mestom gde se zgrada nalazi, vrsti i intenzitetu aktivnosti, koja će se odvijati. Znači, još u prvim fazama planiranja projekta treba da se odredi količina očekivanih zarada na toplotu iz ovih izvora za odgovarajuće prostorije na koje se odnose. U nekim slučajevima, naprimer magacini i druge površine sa malim brojem stanovnika i ograničenim brojem strujomera, ove zarade će biti neznatne. U drugim slučajevima poput biznis zgrada ili restorana, intenzivne i dugotrajne zarade mogu da budu odlučujući faktor pri projektovanju VOKS (sistema za ventilaciju, grejanje i klima uređaje). Ovi sistemi će imati važnu ulogu zimi za dimenzionisanje sistema za grejanje i leti za sistem za klimatizaciju. Regeneracija toplote u ovim zgradama se je veoma preporučljivo ako mera energetske efikasnosti.
• Prilikom preračunavanja osvetljenja zgrade, neke prostorije se pažljivo analiziraju, kako kvalitativno, tako i kvantitativno. U zavisnosti od delatnosti, frekvencije korišćenja i fizičkih uslova u sličnoj prostoriji, biće potreban različit dizajn instalacija za osvetljenje. Često korišćeni alati za projektovanje sistema za osvetljenje sa niskom potrošnjom visoko efikasnih električnih sistema za osvetljenje, korišćenje prirodne svetlosti ili ugrađenih senzora za kretanje i druga kontrola. Pokazatelji energetski efikasnih sijalica su navedeni u ovom dokumentu.
• Broj sati kada će raditi, pre nego što se pokvare, je takođe aspekat koji treba da se uzme u obzir. Najštedljivije su one zgrade koje su u neprekidnoj upotrebi, poput bolnica. U ovim zgradama balans grejanja i odvođenja toplote (hlađenje) može biti potpuno različit od onog u kancelarijama sa tipičnim radnim vremenom. Naprimer, pri neprekidnom lučenju toplote od osvetljenja, kretanja i opreme, znatno će se smanjiti potrošnja toplotne energije i može čak biti osnova za promenu u sistemu za grejanje. Intenzivna upotreba zgrada uključuje i neophodnost dobro kontrolisanog, visoko efikasnog sistema za osvetljenje. Sati korišćenja takođe mogu da poboljšaju efikasnost troškova strategije za nisko energetsko projektovanje. I obrnuto, zgrade, planirane za rad malog broja sati, treba da budu projektovane za ograničeno korišćenje.

Veći deo ovih mera, zajedno sa proizvodnjom obnovljive energije, često se primenjuje u nisko energetskim zgradama (naprimer: Sgrada Svetskog fonda za divlju prirodu WWE u Zejstu ili zgrada holandskog ministarstva finansija u Hagu). Potencijal štednje energije u zgradama ove vrste varira između 60 - 70%.

Проектът ЕнерПлан, предвижда както назначаване на Енергийни мениджъри в общините Костинброд и Димитровград, а също така и инсталиране на Smart Meter уреди за наблюдение на потреблението в реално време, чрез портала www.ЕнерПлан.eu. Уредите позволяват извършване на сравнение и анализ на потреблението за минали периоди (в Модул Колко енергия използваме? може да проследите как работи мониторинговата система, направена по проекта Енерплан).

2.1 Osvetljenje domaćinstava i biznis zgrada
U zavisnosti od početnog stanja instalacija, najrentabilnije i efikasno rešenje za potrošnju energije može biti različito: od direktne promene sijalica do nove instalacije. U prvom slučaju, tela za osvetljenje će se sačuvati, a promeniće se samo sijalice.
U drugom slučaju, projektanti treba da imaju u vidu namenu. Kao bočni efekat za štednju energije osvetljenja projektanti treba da predvide i smanjenje potrošnje usled hlađenja zbog smanjene količine toplote, koju luče sijalice.


Директна замяна

Primer: Izračunajte količinu ušteđene energije, ako zamenite sijalicu od 60W sa inkadesentnom spiralom, čiji je svetlosni fluks 900 lumena, sa CFL, LED ili inkadescentnom spiralom. Tehničke karakteristike bi trebalo da budu srednje vrednosti pokazane u tabeli ispod. Dijagram podele svetlosti svake sijalice bi trebao da bude odgovarajući za sve razmatrane slučajeve primene.

Nova instalacija za osvetljenje

Кompaktne fluorescentne sijalice (CFL) izazivaju ogromno interesovanje u domaćinstvima, jer lako mogu da se adaptiraju na postojeću instalaciju. Zbog sadržaja žive u njima, za ovu vrstu sijalica potrebno je dobro planirano upravljanje reciklažom.
Mehanizmi upravljanja osvetljenja sa uređajima, koji regulišu rad sistema za osvetljenje kao odgovor spoljašnjem signalu (dodir rukom, stanovanje, sat, kličina svetlosti). Sistemi za kontrolu energetske efikasnosti uključuju:
• Lokalni ručni ključ za osvetljenje;
• Senzor za prisustvo;
• Vremenska kontrola:
• Sistem fotoosetljivog senzora za dnevnu svetlost (5).
Odgovarajuća kontrola osvetljenja može da napravi veliku uštedu energije koja se troši za osvetljenje. Potrošnja energije za osvetljenje u kancelarijama obično može da se smanji za 30 do 50%. Obično se investicije isplate (6) za 2-3 godine.

2.2 Infrastrukturno osvetljenje

2.2.1 LED semafori
Zamena halogenih inkadescentnih sijalica sa semafora energetski efikasnijim i trajnijim LED sijalicama dovešće do znatnog smanjenja potrošnje energije za semafore. Na tržištu postoje kompaktni LED paketi, tako da se zamena inkadescentnih sijalica na semaforima može lako uraditi jednim Led paketom. Jedno LED telo za osvetljenje sastoji se os mnogo LED jedinica. Osnovne prednosti ovih semafora su:
1. Lučenje svetlosti koja je jača od inkadescentnih sijalica, što ih čini lakše vidljivim od onih sa inkadescentnim sijalicama pri lošim vremenskim uslovima.
2. Vek trajanja LED tela za osvetljenje je 100 000 sati, što ih čini 10 puta dugotrajnijim od inkadescentnih sijalica, a to vodi do smanjenja troškova za održavanje.
3. Smanjenje energetske potrošnje je preko 50% u odnosu na inladescentne sijalice.

2.2.2 Ulična rasveta
Energetska efikasnost ulične rasvete nudi puno mogućnosti poput niskog i visokog pritiska, zamena starih sijalica LED sijalicama. Evo i nekih vrednosti energetske efikasnosti.

Direktna zamena

Zamena sijalica je najefikasniji način smanjenja potrošnje energije. Ali ponekad neka poboljšanja, kao korišćenje efikasnijeg balasta ili odgovarajućih tehnički kontrole, takođe mogu da se koriste za izbegavanje prekomerne potrošnje energije.
Pri izboru najpogodnije tehnologije treba da se uzme u obzir svetlosna efikasnost, kao i dugi parametri poput indeksa prenosa boje, trajnosti, veka trajanja. Naprimer, kada u određenom projektu za uličnu rasvetu se koristi visoki indeks prenosa boje, preporučuje se upotreba štedljivog LED osvetljenja. Ova tehnologija je dobro rešenje za postizanje ravnoteže između indeksa prenosa boje i svetlosne efikasnosti. Ako parametar CRI nije od velikog značaja za određenu instalaciju, druge tehnologije, mogu da budu pogodnije.
Lučne sijalice punjene gasom, poput fluorescentnih i gasnih sijalica sa visokim intenzitetom zahtevaju uređaj, koji će omogućiti odgovarajući napon za formiranje luka i regulaciju električne struje, nakon što je luk već upaljen. Balast takođe kompenzuje promenu u naponu električnog snabdevanja. Pošto elektronski balast ne koristi prigušnike i elektromagnetno polje, može da radi efikasnije od magnetnog balasta. Ovi uređaji omogućavaju bolji kapacitet i kontrolu intenziteta svetlosti sijalica. Smanjena energetska potrošnja korišćenja električnih balasta računa se na oko 7% (7). Osim toga LED tehnologija ne samo da smanjuje potrošnju energije, već daje mogućnost tačnog regulisanja u zavisnosti od potreba.
Električni foto rele takođe može da smanji potrošnju električne energije ulične rasvete, tako što će smanjiti sate kada je osvetljenje uključeno (da se uključuje kasnije i da se isključuje ranije).
Nova instalacija za osvetljenje

NEOPHODNI INDEKS PRENOSA BOJE CRI PREPORUČLJIVA SIJALICA SVETLOSNA EFIKASNOST

Sistem za daljinsku kontrolu omogućava sistemu za osvetljenje da automatski reaguje na spoljne parametre poput gustine kretanja, količine preostale dnevne svetlosti, konstrukcije ulice, incidenata ili meteoroloških uslova. Čak i ako sistem za daljinsku kontrolu ne smanji potrošnju energije za osvetljenje, može da smanji opterećenost kretanja i da otkrije nepravilnosti. Ovi sistemi mogu da se koriste za posmatranje neispravnih sijalica i za određivanje njihovog nalazišta. Troškovi za održavanje mogu da se smanje, imajući u vidu preostali vek trajanja sijalica, koje bi mogle da se promene za vreme ove smene. Informacija koja je prikupljena preko sistema za daljinsko upravljanje, koja može da prati broj radnih sati svake sijalice može da se koristi za reklamaciju, da se izgradi sistem nepristrasnih kriterijuma za izbor proizvoda i dobavljača, kao i da se potvrde računi za potrošnju energije.

U ovoj glavi se navode neke energetski efikasne mere za proizvodnju toplote, hladnoće i struje. Dodatnu informaciju možete pronaći na stranicama programa „Zelena zgrada“ www.eu-greenbuilding.org

Obratite pažnju da kada planirate značajnije popravke, važno je da mere planirate pravilnim redosledom, prvo da se smanji potrošnja toplotne energije, hlađenje i električna energija termo izolacijom, sredstva za zaštitu od sunca, dnevne svetlosti, efikasno osvetljenje i dr., nakon čega se planira najefikasniji način proizvodnje ostale toplotne energije, hladnoće i električne energije, kroz odgovarajuća merenja i instalacije.

3.1 Solarne termo instalacije

Polarna termo tehnologija vodi do znatnog smanjenja emisija CO2, jer u potpunosti menja druga goriva. Solarni kolektori mogu da se koriste za proizvodnju tople vode za domaćinstvo i druge svrhe, za zagrevanje prostorija, termičkih procesa u industriji i solarnog hlađenja. Količina proizvedene energije iz solane instalacije će varirati u zavisnosti od položaja sunca. Ova mogućnost može se uzeti u obzir zbog povećanja cene goriva i smanjenje cene solarnih kolektora.

Produktivnost solarnih kolektora predstavlja procenat solarne radijacije, pretvoren u korisnu toplotnu energiju. Može se izračunati kada su poznate srednje temperature na ulazu i izlazu (Tsrenja) temperatura životne sredine (Tživ. sredina) i solarno zračenje. (I). Koeficijenti a0 i a1 zavise od konstrukcije i određuju se u ovlašćenim laboratorijama. I je solarno zračenje u određenom trenutku.

Na određenoj temperaturi životne sredine, što je niža srednja temperatura ulaz/izlaz, to je veća produktivnost. Takav je slučaj i sa niskotemperaturnim instalacijama (bazenima za plivanje) ili instalacijama sa niskom sunčanom frakcijom (30-40%). U ovim slučajevima proizvodnja energije po kvadratnom metru (kWh/m2) je tako visoka , da je period isplate solarne instalacije znatno smanjen. Projektanti  treba da imaju u vidu , da će za određenu potrošnju energije proizvodnja energije po kvadratnom metru (kWh/m2) biti smanjena sa povećanjem ukupne površine kolektora. U ovom slučaju cena cele instalacije će se povećati, pa će trebati  da se izračuna naj-rentabilnija veličina.

Kada se ima u vidu pozitivni efekat rentabilnosti niske solarne frakcije i efekat štednje kada su u pitanju velike firme, ove instalacije mogu da se ostvare kada se koristi šema kompanija za energetske usluge KEU (8) u bazenima, centralno grejanje i hlađenje, vešeraji, autoperionice, industrija (9) i dr.

Zajednički istraživački centar stvorio je bazu podataka, koja sadrži podatke i  solarnom zračenju cele Evrope. Ove podatke mogu da koriste projektanti za procenu neophodne površine kolektora uz pomoć, naprimer F-dijagrama ili  direktnog simulacionog modula. Baza podataka je usmerila pažnju na izračunavanje fotovoltažnih instalacija, ali podaci vezani za solarnu radijaciju takođe mogu da se koriste za  projektovanje solarnih toplotnih instalacija.

http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/apps3/pvest.php# 

3.2  Kotlovi na biomasu

Održivo sakupljana biomasa smatra se obnovljivim resursom. Iako postoji ugljenik  u biomasi, on je CO2 neutralan (9), pri setvi i berbi roda  (đubriva, traktori, proizvodnja pesticida) i obrada krajnjeg goriva može da troši znatnu količinu energije i da se izdvoji velika količina CO2, kao i emisije N2O sa polja. Znači, potrebno je preuzeti neophodne mere da se garantuje da biomasa, koja se koristi kao izvor energije, je  sakupljena održivo (Direktiva 2009&28/EU, čl17, Kriterijumi za održivost biogoriva i tečnih goriva  iz biomase).

Biomasa se smata obnovljivim izvorom i neutralnim energetskim izvorom po pitanju ugljenika, kada se koristi teritorijalni pristup za beleženje CO2.

Ako se izabere pristup „Analiza životnog ciklusa“ (8) za inventarizaciju CO2 emisija, to će tada emisioni faktor za biomasu biti veći od nule (razlike između dve metodologije u slučaju sa biomasom mogu biti veoma važne). Kao rezultat kriterijuma, koji su utvrđeni Direktivom 2009/28/EU za pošravanje upotrebe energije iz obnovljivih izvora energije, biogoriva će se smatrati obnovljivim, ako odgovaraju  specifičnim kriterijumima za održivost, navedenim u paragrafu od 2 do 6 člana 17 Direktive.

Kotlovi na biomasu (9) su na tržištu od 2 kW pa naviše. Za vreme prepravke određene zgrade, kotlovi na fosilna goriva mogu da se zamene kotlom na biomasu. Grejna instalacija i radijatori su isti, koristi se stara instalacija. Treba predvideti mesto za skladištenje biomase, gde će se sakupljati peleti. Procenat gorenja i kvalitet biomase su od važnog značaja za izbegavanje emisija čestica u atmosferi. Kotlovi na biomasu treba da se prilagode vrsti biomase, koja će se koristiti.

3.3  Kondenzacioni kotlovi

Prednost kondenzacionih kotlova je to što se iz njih može izvući više energije iz gorenja na gas kondenzacijom vodene pare, proizvedene za vreme gorenja. Koeficijent korišćenja goriva kondenzacionog kotla može da bude za 12% veći od onog na obično kotlu. Kondenzacija vodene pare nastaje kada je temperatura dimnog gasa ispod temperature kondenzacije. Da bi se to desilo, temperatura vode u razmenjivaču dimnih gasova treba da bude ispod 60°С. Pošto proces kondenzacije zavisi od temperature povratne vode za ponovno korišćenje, projektant treba da pazi sa ovom temperaturom, da bi ona bila dovoljno niska, kada stigne do razmenjivača. U slučaju da ovaj kriterijum nije ispunjen, kondenzacioni kotlovi gube svoje prednosti pred ostalim vrstama kotlova.

Kada se običan kotao zameni kondenzacionim, ostali deo grejnog sistema neće trpeti velike promene. Što se tiče cene kondenzacionog kotla, ona nije mnogo različita od cene običnog kotla.

3.4  Termopumpe i geotermalne termopumpe

Upotreba termopumpi za grejanje i hlađenje je vama dobro poznata. Ova metoda proizvodnje toplote i hladnoće e veoma efikasna.

Termopumpe se sastoj od dva razmenjivača toplote. Zimi kroz razmenjivač toplote, koji je  napolju, će se apsorbovati toplota iz vazduha. Leti delovi zamene svoje funkcije

Pošto spoljašnji deo treba da prenosi toplotu leti i da je apsorbuje zimi, na produktivnost termopumpi snažno utiče spoljašnja temperatura. Zimi/leti što je niža/viša ova temperatura, to se više smanjuje produktivnost termopumpe.

Pošto  produktivnost termopumpe zavisi kako od unutrašnje, tako i od spoljašnje temperature, dobro je da se smanji razlika između njih što je više moguće, da bi se povećala produktivnost. Znači, ako je zimi povećamo temperaturu u hladnom delu termopumpe (napolju), to će poboljšati produktivnost ciklusa. Isto možemo primeniti lako i za vreli  deo leta.

Moguće rešenje za povećanje koeficijenta korisnog dejstva je da se koristi zemlja ili podzemna voda, kao izvor topote zimi i hladnoće leti. To se ne može uraditi zbog činjenice, što se na određenoj dubini zemljina temperatura se ne menja značajnije tokom godine. U  celini koeficijent promene SOR li koeficijent energetske efikasnosti EER (8) može da se poboljša za 50%. Koeficijenti sezonske proizvodnje  (SPF (9)) mogu da se poboljšaju za 25% (10) po pitanju vazdušno-vodenog ciklusa. Odavde možemo da zaključimo da je potrošnja električne energije u ovom slučaju bila za 25% manja nego pri korišćenju konvencionalne termopumpe vazduh-voda. Ovo smanjenje je veće od slučaja sa ciklusom vazduh-vazduh, o čemu nedostaju osnovni podaci.

Proces prenosa toplote između podzemnih razmenjivača toplote (GHE) i okolnog zemljišta zavisi od lokalnih uslova poput lokalne klime i hidrogeoloških uslova, termo dinamičkih parametara zemljišta, temperature zemljišta, karakteristika GHE, duna, prečnik i udaljenost između sondaža, udaljenost šahtova, materijala i prečnika cevi vrste tečnosti, temperature, brzine u cevi, provodljivosti toplote punjenja i na kraju uslova rada poput opterećenja za grejanje i hlađenje i strategije sistema za kontrolu termopumpe.

Geotermalni energetski sistemi mogu da budu korišćeni sa protočnim i hidroničnim sistemima za upravljanje. Oni mogu da budu projektovani i montirani da obezbede „pasivno“ grejanje i/ili hlađenje. Sistemi za pasivno grejanje i/ili hlađenje obezbeđuju hlađenje ubacivanjem hladne/tople vode ili antifriza u sistem bez korišćenja termopumpe da pomaže proces.

Primer:

Da  uporedimo štednju početne energije sa običnim kotlom, kondenzacionim kotlom, termopumpom i geotermalnom termopumpom, koje će proizvesti 1 kWh krajnje energije.

3.5  KOI – Kombinovana termo i elektro centrala

Kogeneraciona centrala, poznatija i kao kombinovana termo i elektro centrala13 (KOI) je instalacija za proizvodnju energije koja istovremeno proizvodi toplotnu energiju i struju i/ili mehaničku energiju iz jednog jedinog goriva.

Pošto su kombinovane centrale obično veoma blizu potrošača električne energije, tako se izbegavaju gubici u mreži zbog prenosa i distribucije ka krajnjim potrošačima. Ove centrale su de razuđene šeme proizvodnje , gde nekoliko malih centrala proizvode energiju, koja se troši u blizini.

Toplotna energija iz ovih kombinovanih centrala može da se koristi i za proizvodnju hladnoće posredstvom apsorbcionih mašina za hlađenje. Druge vrste rashladnih mašina koje koriste toplotnu energiju, takođe se mogu kupiti, iako ih ima u ograničenom broju na tržištu. Centrale koje proizvode istovremeno struju, toplotnu energiju i hladnoću nazivaju se trigeneracione12 centrale. Deo njih znatno rasterećuju elektro mrežu u vrelim letnji mesecima. Opterećenja za hlađenje prebacuju se sa elektro mreže na mrežu za gas. To povećava stabilnost elektromreže, naročito u južnoevropskim zemljama, gde se primećuje znatno povećanje potrošnje električne energije leti13.

Rezultat kombinovanih centrala je smanjenje potrošnje goriva preko struje i naročito proizvodnjom toplotne energije. Smanjenje je približno 10 - 25% u poređenju sa konvencionalnim. Zagađenje vazduha u je u istim granicama.

Kombinovane centrale mogu da koriste naizmenični motor, gorive ćelije, parnu ili gasnu turbinu. Proizvedena električna energija troši se odmah od strane potrošača na mreži, a proizvedena toplotna energija može da se koristi u industriji, za zagrevanje prostorija ili u hladnjačama za proizvodnju hladne vode.

Male termo i elektro centrale mogu da imaju važnu ulogu za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada poput hotela, bazena za plivanje, bolnica i velikih stambenih zgrada. Kao kompaktni sistem, njihova montaža je veoma laka. Sistem može da koristi motor ili gasne mikroturbine.

Merenje mikro – kogeneracionih instalacija zavisiće od toplotnog opterećenja. Zajedno, električni i termo koeficijent korisnog dejstva su između 80 i mnogo iznad 90%. Slično električnom koeficijentu korisnog delovanja, kapitalni rashodi za kWel zavise od električnog kapaciteta sistema. Značajan pad kapitalnih rashoda zbog uticaja veličine može da se primeti naročito kod sistema, koji dostižu 10 kWel opseg 12. Što se tiče emisija CO2, kod mikro kogeneracionih sistema, one su između 300 – 400 g/ kWel.

3.6 Apsorpciono hlađenje

Osnovne prednosti apsorpcionih ohlađivača su to što oni koriste prirodne rashladne fluide, imaju mali pad pri proizvodnji pri delimičnom opterećenju, neznatnu potrošnju električne energije, mali nivo buke i vibracije i malo pokretnim elementima.

U apsorpcionom ohlađivaču rashladni fluidi se ne kompresuju mehanički, kako je kod običnih rashlađivača. U zatvorenom lancu tečni rashladnu fluid isparava, oduzima toplotu iz lanca, koji se hladi, proizvodeći hladnu vodu, a rashladni fluid apsorbuje koncentrisani apsorbujući rastvor.  Tako dobiveni razređeni rastvor se ubacuje u generator sa višim pritiskom, gde rashladni fluid isparava preko toplote. Tako hladni fluid prelazi u gasovito stanje, a apsorbator se izdvaja. U mestu za tečnost rashladni fluid prelazi u tečnost na površini rashladnog serpentina. Zatim tečni hladni fluid prolazi kroz diznu u isparivač, a koncentrovani rastvor se vraća u apsorber, da bi završio ciklus. Električna energija koristi se samo za ubacivanje razređenog rastvora i za kontrolne delove.

Apsorpcini rashlađivač sa jednom  radnjom zahteva minimum 80°С od izvora energije i 30-35 °С za utrošak energije. Znači, energiju mogu obezbediti solarni termo kolektori 12 ili ostatak toplote. Da bi se sačuvala niska potrošnja električne energije, „gutač“ energije treba da bude rashladna vodena kula, geotermalni razmenjivač toplote, jezero, reka. Apsorpcioni rashlađivači sa duplim dejstvom, koji treba da se bune energijom sa temperaturom 160°С mogu da se povežu sa kogeneracionim sistemom (trigeneracionom), koji će moći da obezbedi ovu temperaturu. U oba slučaja potrošnja električne energije je neznatna.

Postojeće apsorbacione  instalacije od 5-10 kW do stotine kW mogu da se koriste takođe i za proizvodnju hladnoće za industriju 12, zgrada i sektora usluga. Zato apsorbacioni rashlađivačč sa jednom funkcijom može lako da se montira u domaćinstvima. U ovom slučaju toplota može da  se dobije iz obnovljivih izvora energije poput solarnih kolektora ili biomase. Rasipanje toplote u kondenzacionom lancu, treba da se predvidi pri projektovanju (to je važan aspekat za ovu vrstu instalacija). Postoji nekoliko mogućnosti za rasipanje toplote, naprimer korišćenje za sanitarnu vodu, da se koristi jezero ili bazen za plivanje ili podzemna razmena toplote (GHE).

3.7. Proizvodnja električne energije iz fotovoltažnih sistema (FV)

Fotovoltažni moduli omogućavaju transformaciju solarne radijacije u električnu energiju putem solarnih ćelija. Proizvedena električna energija treba da se prefomuliše iz jednosmerne struje u naizmeničnu uz pomoć  elektronskog invertora. Pošto je korišćena prva energija solarna radijacija, ova tehnologija ne izdvaja CO2 u atmosferu.

Prema istraživanju Međunarodne agencije za energetiku (12) život FV solarnih kolektora je oko 30 godina. Za vreme veka modula potencijal za smanjenje CO2 u Evropi može da dostigne u konkretnom slučaju sa Grčkom 30.7 tCO2/kWp za krovne instalacije i 18.6 tCO2/kWp za fasadne instalacije. Ako usmerimo pažnju na ćivotni ciklus modula, koeficijent energetske povratnosti (13) (KEB) varira od 8,0 do 15,5 za krovne FV sisteme i od 5,5 do 9,2 za FV fasadne instalacije.

Proizvođači su poboljšali integrisanje solarnih modula u poslednjih nekoliko godina. Informacija po pitanju integrisanja FV u zgradama može se pronaći u dokumentu „Foto voltažni moduli integrisani u zgradama“. Nove mogućnosti u projektovanju za arhitekte na stranicama „Programa EU za FV“ www.eupvplatform.org

3.8 Pokazatelji VOKS-a (sistem za ventilaciju, grejanje i hlađenje)

Cilj ovog odeljka je da akcentuje neophodnost izbora VOKS-a ne samo prema njihovom trenutnom predstavljanju, već i na osnovu srednjeg godišnjeg predstavljanja.

VOKS sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju. Koeficijent njihove produktivnosti može da se podeli u dve grupe. Koeficijent energetske efikasnosti (KEE) meri količinu električne energije , neophodna određenim klimatskim instalacijama da obezbedi željeni stepen hlađenja  pri „standardnim“ uslovima. Što je veći taj koeficijent, to će biti veća i energetska efikasnost instalacije. Kada se očita ceo period hlađenja, ovaj koeficijent se naziva koeficijent sezonske produktivnosti (KSP).

3.9 Regenerisanje toplote u VOKS-u

Ventilator sa regeneracijom toplote  (VRT) se sastoji od dva posebna sistema. Jedan sakuplja i vuče vazduh u prostoriju, a drugi zagreva spoljašnji vazduh i raspoređuje ga u prostoriji. Osnovni element VRT-a je modul za prenos toplote. Tok, kako obrađenog, tako i spoljašnjeg vazduha prolazi kroz modul i toplota iz obrađenog vazduha se koriti za zagrevanje toka spoljašnjeg vazduha. Obično jedan VRT može da povrati od 70 do 80% toplote obrađenog vazduha i da je prenese izlazećem vazduhu. To znatno smanjuje potrošnju energije za zagrevanje spoljašnjeg vazduha do odgovarajuće temperature.

3.10 Sistemi za upravljanje energijom u zgradama (SUES)

SUES se  obično koriste za kontrolu sistema za grejanje, ventilaciju i klimatske sisteme (VOKS). Softver kontroliše potrošnju energije na instalacijama i opremi i izveštava o radu instalacija. Rad SUES-a je direktno povezan a količinom energije, koja je utrošena u zgradi i komforom stanovnika zgrade. Obično se SUES sastoji od:

• Regulatori, senzora (temperatura, vlažnost, svetlost, prisustvo) i mehaničkih uređaja za puštanje (ventili, prekidači) za različite vrste parametara;
• Centralni VOKS sa kontrolorima za svaku zonu ili sobu u zgradi (zoniranje) i kontrolom iz centralnog kompjutera;
• Softver za upravljanje centralizovanom kontrolom zona ili soba;
• Posmatranje uz pomoć opreme za merenje potrošnje energije.

Prema naučnom iskustvu13 postizanje štednje energije posle montiranja SUES-a može da dostigne najmanje 10% od ukupne potrošnje energije.

Centralno grejanje i/ili hlađenje sastoji se od centrale, koja obezbeđuje energiju za spoljne potrošače. Energija može da se proizvede u kotlu na fosilna goriva ili biomasu, solarnim kolektorima, termopumpi, rashladnim sistemima (uređaji koje pokreće toplota ili pritisak) ili kombinovana termo – i elektrocentrala (KOI). Moguća je kombinacija pomenutih tehnologija, čak se mogu preporučiti u zavisnosti od tehnologije, korišćenog goriva o drugim tehničkim pitanjima.

Prednosti karakteristike energetske efikasnosti SCOO su u visokim KSP zbog intenzivnog rada instalacije, korišćenja visokoefikasne opreme, odgovarajuće izolacije OI, kao i efikasne eksploatacije i održavanja. Primera radi, sezonska proizvodnja (ukupna količina dopremljene toplotne energije krajnim potrošačima energije) može da se poboljša od 0,615 za samostalne termopumpe do 0,849 za termopumpe sa centralnim grejanjem. Sezonska proizvodnja apsorpcionih razhlađivača može se poboljšati od 0,54 za jedan apsorpcioni rashlađivč i kotao do 0,608 za istu vrstu instalacija i centralne grejne instalacije (15). Pošto svaka instalacija radi u različitim usovima, biće potrebno detaljno inženjersko proučavanje za izračunavanje procenta gubitka pri distribuciji u instalaciji i ukupne efikasnosti. Korišćenje bezbednih izvora energije za životnu sredinu poput biomase ili solarne energije omogućava smanjenje emisija CO216.

SCOO daje mogućnost bolje eksploatacije postojećih proizvodnih kapaciteta (korišćenje viška toplotne energije ne samo iz industrije, već i iz solarnih termo instalacija, koje se koriste tokom zime za grejanje), smanjujući potrebe za novu toplotu (kondenzacioni) kapaciteti/.
Sa investicione tačke gledišta, specifičnost proizvodnog kapaciteta (€/kW), u koji trena da se investira, se drastično smanjuje kod široko upotrebljavanih centralnih sistema za hlađenje u poređenju sa individualnim sistemima (jedan za domaćinstvo). Smanjenje investicija duguje se istovremenom i uzajamnom delovanju niza faktora, kao i izbegavanje suvišnih, nepotrebnih investicija. Računice gradova, gde je ugrađeno centralno hlađenje, pokazuju smanjenje do 40%.
Sistemi za centralno grejanje često nude sinergiju između energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i smanjenje CO2, jer mogu a služe kao centa viška toplotne energije , koja bi se u protivnom izgubila: naprimer iz proizvodnje električne energije (KOI) ili industrijskih procesa uopšte.

Sistemi za centralno hlađenje mogu da koriste varijante od običnog elektronskog hlađenja do kompresnog hlađenja. Izvori mogu da budu: prirodno hlađenje morskom vodom, vodom iz jezera, reka ili drugih izvora vode, pretvaranje suvišne toplote iz industrije, KOI, sagorevanja otpada sa apsorpcionim rashlađivačem ili ostatkom hlađenja iz regasifikacije tečnog prirodnog gasa. Sistemi za centralno hlađenje u celini mogu da doprinesu izbegavanje maksimalnih opterećenja tokom leta.

Štednja energije iz kancelarijske opreme je moguća izborom energetski efikasnih proizvoda.

Samo procena sistema i potreba može da odredi koje mere su primenljive i korisne. To može da uradi kvalifikovan energetski ekspert sa iskustvom u oblasti informacionih tehnologija (IT). Zaključci ove procene treba da uključuju i savete za nabavljanje opreme, bilo kupovinom ili na kredit.

Određivanje energetski efikasnih mera  u IT u ranim fazama planiranja može da dovede do znatnog smanjenja opterećenja za klima instalacije i neprekidno punjenje, i tako optimalizuju efikasnost kako za investicije, tako i za eksploatacijske rashode. Osim toga dvostrana štampa i štednja papira su važne mere za štednju energije od proizvodnje papira, tako i za smanjenje eksploatacionih rashoda.

Tabele niže pokazuju moguće važne mere za štednju energije, koje mogu da se primene na vašem IT sektoru. U svakoj tabeli su predstavljene mere, počinjući sa onima, koje imaju veliku uticaj i najlakše su ostvarljive.

Korak 1: Izvor energetski efikasnog proizvoda - Primeri

Korak 2: Izbor energetski efikasnog uređaja za određenu proizvodnu grupu - Primeri

Korak 3: Provera upravljanja snabdevanjem i specifičnim mogućnostima štednje - Primeri

Biogas je prirodni sekundarni proizvod iz razgradnje organskog otpada u depou ili iz otpadnih i kanalizacionih voda. Dobija se razgradnjom organskog dela otpada.

Biogas sadrži uglavnom metan (CH4), koji je veoma zapaljiv. Biogas je cenjen energetski resurs, koji može da se koristi u gasnim turbinama ili butan motorima, kao dodatno ili osnovno gorivo za povećanje proizvodnje električne energije, za snabdevanje gasne mreže i gorivo prevoznih sredstava, čak i kao isporuka toplotne energije i ugljen dioksida za plastenike i različite industrijske procese. Obično se biogas dobija iz depoa za otpad ili iz otpadnih i kanalizacionih voda.

Metan je takođe štetni gas, čiji je efekat na globalno zagrevanje 21 puta veći od onog ugljen dioksida (CO2), zato je oporavak biogasa mogućnost da se doprinese smanjenju emisija iz štetnih gasova(18).

6.1. Biogas i otpad

Izbacivanje otpada na deponijama (19) može da stvori ekološke probleme poput zagađenja vode, neprijatnih mirisa eksplozija i gorenja. Gušenja, oštećenja biljaka, emisija efekta staklene bašte.

Deponijski (20) gas se formira kako u aerobnim, tako i u anaerobnim uslovima.  Aerobni uslovi nastaju odmah nakon izbacivanja otpada zbog zadržavanja atmosferskog vazduha. Početna aerobna  faza je kratka i formira gas, koji je pre svega sastavljen od ugljen dioksida. Sa brzim smanjenjem kiseonika počinje razgradnja u anaerobnim uslovima , tako što se formira gas visoke energetske vrednosti, koji je obično 55% metan i 45% ugljen dioksid sa tragovima mnoštva latentnih organskih jedinjenja. Veći deo CH4 i CO2 formira se u okviru 20 godina od završetka depoa za otpad.

Deponije su značajan izvor antropogenih metan emisija  - 8% iz antropogenih emisija CH4 u svetu. U Prilogu I Direktive 1999/31/EU kaže se da „Deponijski gas treba da se sakuplja sa svih depoa, na kojima se izbacuje biorazgradivi otpad i deponijski gas treba da se obrađuje i koristi. Ako sakupljeni gas ne može da se koristi za proizvodnju energije, on treba da se sagori“.

6.2. Biogas iz otpadnih voda

Druga mogućnost za proizvodnju biogasa je montiranjem bioragrađivača u instalacijama za otpadne vode. Otpadne vode se odvode do prečišćivačke stanice, gde se organska materija izdvaja iz otpadne vode. Organska materija truli u biorazgrađivaču, u kojem se anaerobnim procesom formira biogas. Od 40% do 60% organske materije pretvara se u biogas sa metanskim sadržajem između 50% i 70%19. U biorazgrađivaču mogu da se postavi biljni i životinjski otpad. Može se koristiti u prehrambenoj industriji, ili u velikim opštinskim kanalizacionim instalacijama.

Kupovina zelene električne energije (kako je objašnjeno u Delu I, glava 8.4, tačka 3) od strane državne administracije, domaćinstava i kompanija je veliki stimulans za kompanije da investiraju u diversifikaciju elektrocentrala za proizvodnju čiste energije. Postoje pokušaji nekih opština da kupuju zelenu električnu energiju iz elektrocentrala, koje su u vlasništvu opštinskih kompanija.

Direktive 1992/75/EES i 2002/31/EU obavezuju proizvođače kućnih aparata da klasifikuju svoje proizvode, i tako daju mogućnost svojim potrošačima da znaju energetsku efikasnost ovih uređaja. Uređaji, koji su uključeni u ove naredbe su: frižideri, zamrzivači i njihove kombinacije, veš mašine, mašine za sušenje veša i njihove kombinacije, mašine za pranje posuđa, rerne, bojleri i uređaji za čuvanje vrele vode, tela za osvetljenje, klima uređaji. Preporučuje se da se kupuju uređaji klase A+ ili A++.

Kombinacija promena u ponašanju i primena prostih energetski efikasnih mera (to ne uključuje rekonstrukciju) u domovima može da smanji potrošnju energije za 15% posle druge godine( ).

Povećanje svesti građana je odličan način da se smanji potrošnja energije na poslu i kod kuće. Istraživanje iz 2006. godine dokazuje da pozitivno ponašanje kući može znatno da smanji potrošnju energije21. Istraživanje je napravilo kvantitativnu analizu onlain interaktivnim „informativnim sistemom za potrošnju energije“, koja je instalirana u devet stambenih zgrada. Osnovni izbodi bili su:
• Instaliranje sistema dovelo je do smanjenja potrošnje električne energije za 9%;
• Poređenje dnevnih krivih linija „opterećenja“ i „Opterećenje-trajanje“ za svaki uređaj, pre i posle instaliranja, otkrivaju se različiti energetski štedljivi oblici ponašanja članova domaćinstava, poput smanjenja energije za režim „spreman“ i bolju kontrolu rada uređaja;
• Osećaj za štednju energije uticao je ne samo na potrošnju energije na uređajima, koji su bili posmatrani, već i na druge kućne aparate.
Razrađena su nekoliko projekata usmerena na učenike21, a drugi su u fazi izrade, čiji je cilj da ih nauči dobroj praksi. Ovi projekti nude uključivanje šema za pozitivno ponašanje ka energiji u školskim programima, da bi naterali studente da shvate prednosti energetski efikasnog ponašanja. Ove inicijative usmerene su ne samo na studente, već i na roditelje. U stvari ideja je da energetska efikasnost iz škole uđe i u domove.
PRIMER
Znatna ušteda energije motivacijom i obaveštenošću u takmičenju među građanima može da se vidi i u projektu Inteligentne energije za Evropu Energetsko društvo http://www.energyneighbourhoods.eu/gb/

Vodosnabdevanje21 je takođe oblast u kojoj opština može aktivno da smanji potrošnju energije, proizvedenu iz fosilnih goriva, primenom dve grupe mera:
• Mere, orijentisane na smanjenje energetske potrošnje u vodosnabdevanju. Tipične mere su smanjenje curenja, kontrola pumpi sa invertorima ili smanjenje potrošnje vode.
• Zbog nedostatka vode u nekim delovima Evrope potrebno je korišćenje destilacije. Pošto proces zahteva znatnu količinu energije, korišćenje tehnologije sa obnovljivom energijom, gde je postignut uspeh u poslednjih nekoliko godina je mogućnost, koju treba da razmotre stručnjaci.

Cilj energetskih revizija je da se izvrši analiza energetskih potoka u zgradama ili procesima, koji nam pomažu da shvatimo koliko efikasno koristimo energiju. Osim toga treba da predloži i korektivne radnje u oblastima sa lošim energetskih karakteristikama. Karakteristike zgrada ili opreme, koja treba da se proveri, kao potrošnja energije i podaci karakteristika se sakupljaju istraživanjem, merenjem ili računicom za potrošenu energiju, koje dostavljaju komunalne usluge ili operateri ili izvršavanjem simulacije, koristeći aplikacije, koji je dokazao svoje kvalitete.

Merenja i sakupljanje podataka su važno pitanje u projektima za energetsku efikasnost, zato način njihovog izvršenja treba da se planira unapred. Više informacija o merenjima energije možete da nađete na stranici IPMVP www.evo-world.org. Nakon što su podaci prikupljeni i korektno analizirani moguće je da se predlože korektivne radnje, koje će poboljšati energetsku efikasnost zgrade/instalacije. Rezultati energetske revizije treba bar da:
• Identifikuju i odrede količinski mogućnosti za štednju energije;
• Da daju preporuke za korekcije ili da ciljaju poboljšanje mera energetske efikasnosti;
• Da odrede potrebne investicije za poboljšanje rezultata energetske efikasnosti;
• Da sastavi plan/program za primenu mera.

Energetska revizija je prvi korak pre nego što se preduzme konačna odluka kakve mere preduzeti za povećanje energetske efikasnosti. Nezavisno od mera, energetska revizija može da nam pokaže neke loše prakse u trošenju energije.
Sa gledišta energetske efikasnosti da se pokaže potrošnja energije i napredak ljudi to ima pozitivan efekat, koji može da dovede do dodatne štednje zbog promene u ponašanju.

Za vreme procesa donošenja rešenja za šemu finansiranja (ugljenički krediti – glavna finansijska šema), metoda merenja štednje ili proizvedene energije ima važnu ulogu. U stvari, to može biti zahtev banke ili fonda, da bi dobili finansiranje. Šta više, kada određeni projekat koristi šemu kompanije za energetske usluge u ugovoru treba jasno navesti kako će se meriti energija (toplotna, električna ili obe), kao i da će krajnji rok za plaćanje i sankcije biti bazirane na ovim merenjima. Posmatranje potrošnje energije/uštede energije omogućavaju investitorima i projektnim biroima da provere tačnost prognoze i da preduzmu korigujuće radnje u slučaju neočekivanih odstupanja.

9.1. Elektromotori i varijatori (VSD)

Sistemi, koje pokreću motori troše oko 65% električne energije, koja se troši u industriji EU. Znatan deo energije konzumiraju elektromotori u gradovima. Koriste se u zgradama za distribuciju vode krajnjim potrošačima, pri obradi vode ili pri instalacijama za grejanje i hlađenje, zajedno sa drugim stvarima. Ova glava namenjena je svim sektorima, u kojima prisustvuju elektro motori.

Za elektromotore postoji specijalna  etiketa, koju koriste osnovni evropski proizvođači. Ova etiketa nudi 3 nivoa efikasnosti: EFF1, EFF2 i EFF3. Preporučuje se upotreba najefikasnijih motora koji imaju etiketu EFF1. Koeficijent korisnog dejstva dva motora EFF1 i EFF3 jednake jačine, može se razlikovati za 2% do 7%.

Kada određeni motor ima znatno veću jačinu od  opterećenja, koje ima, on tada radi pri delimičnom opterećenju. Kada se to desi, efikasnost motora  se smanjuje. Često motori, odabrani za rad su očigledno slabije opterećeni i precenjeni. Kao pravilo motori, koji su nepravilno procenjeni i preopterećeni imaju smanjen radni vek i veliku verovatnoću od neočekivanog zastoja, što vodi do gubitka produktivnosti. S druge strane motori, koji su slabo opterećeni i precenjeni, imaju smanjenu efikasnost i smanjen  faktor snage.

Regulisanje brzine motora uz pomoć varijatora može da dovede do bolje kontrole procesa i znatne štednje energije. Ali varijatori imaju neke nedostatke poput generisanja elektromagnetnih smetnji, strujnih harmonika i mogućeg smanjenja efikasnosti i života starih motora. Moguće štednje energije iz varijatora računaju se na oko 35% (22) kod pumpi i ventilatora i oko 15% kod vazdušnih kompresora, rashladni kompresori i transporteri.

9.2 Standardi za upravljanje energijom EN 16001

Evropski standard za sisteme za upravljanje energijom – EN 16001 je instrument za sve vrste kompanija, kojim će proveravati energetsko stanje i poboljšati energetsku efikasnost na sistematski i održiv način. Ovaj standard je kompatibilan i dopunjuje druge standarde poput ISO 14001. Namenjen je primeni u organizacijama i industriji svih vrsta i kalibra, uključujući i prevoz i zgrade.

Standard ne određuje specifične kriterijume za energetsku efikasnost. Cilj mu je da pomogne kompanijama da organizuju procese tako da poboljšaju energetsku efikasnost. Standard sledi pristup Planiraj – Uradi – Proveri – Radi (PUPR).

9.3 Referentna dokumenta za najbolje postojeće tehnike u industriji (BREF)

Referentni dokument (BREF) o najboljoj postojećoj tehnologiji u industriji (BAT) ima za cilj razmenu informacija o najboljoj postojećoj tehnologiji, posmatranje i razradu u skladu sa članom 17(2) (23) iz Direktive MKZP (Međunarodne konvencije za zaštitu biljaka) 2008/1EU. Ovi dokumenti daju informaciju o određenim industrijskim/poljoprivrednim sektorima u EU, tehnikama i procesima, koji se koriste u ovom sektoru, tekućim nivoom emisija i potrošnje, tehnika, koje će biti razgledane prilikom određivanja najboljih postojećih tehnika i nekih novih tehnika.

Ključni elementi revidirane Evropske direktive o energetskim karakteristikama zgrada (EDEKZ)

• Ukidanje praga od 1 000 m2 za rekonstrukciju postojećih zgrada: treba da se poštuju minimalni kriterijumi o energetskim karakteristikama za sve postojeće zgrade, koje se renoviraju u potpunosti (25% od površine zgrade ili njene  vrednosti).
• Treba poštovati minimalne kriterijume o  energetskim karakteristikama o instalacijama u zgradama  (ventilacija, klima sistema, grejanje, osvetljenje, hlađenje, topla  voda) za novu izgradnju i zamenu.
• Treba da se postave minimalni kriterijumi o energetskoj karakteristici o rekonstrukciji elemenata zgrade (krov, zidovi i dr.) ako je tehnički, funkcionalno i ekonomski izvodljivo.
• Do 30.06. 2011. Godine Komisija treba da razradi okvir metodologije usporedne analize za izračunavanje nivoa optimalnih rashoda za minimalne kriterijume.
• Nivoi optimalnih rashoda označava minimalne troškove u životnom ciklusu (uključujući investicione troškove, energetske troškove, zarade  od proizvedene energije i trošak za izbacivanje smeća).
• Metodologija uporedne analize će pomoći državama članicama da odrede svoje zahteve .
• U slučaju razlike veće od 15% između optimalnih rashoda i realnog nacionalnog standarda, države – članice će morati da objasne razliku ili da planiraju mere za njeno umanjenje
• Veća jasnoća i kvalitet informacije, obezbeđena iz sertifikata o energetskim karakteristikama: obavezno korišćenje pokazatelja energetskih karakteristika u informacijama; preporuke  kako da se poboljšaju energetske karakteristike iz ugla optimalnih rashoda i ekonomske efikasnosti, treba navesti i odakle dobiti informaciju o mogućnostima za finansiranje. 
• Sertifikati treba da se izdaju svim novim zgradama/izdvojenim delovima zgrada i kada postojeće zgrade/delovi zgrada da se izdaju u zakup.
• Državni organi, koji zauzimaju kancelarije > 500 m2, moraće da pokažu sertifikat (smanjen do > 250 m2nakon 5 godina).
• Komisija treba da razradi dobrovoljni opšti evropski sistem o sertificiranju nestambenih objekata do 2011. Godine.
• Zemlje-članice treba da vrše redovnu kontrolu dostupnih delova sistema za grejanje (>20kW) i klima sistema (>12kW).
• Da izdaju izveštaje nakon svake kontrole (uključuju i preporuke za poboljšanje efikasnosti) i da se daju valsniku ili stanaru.
• Sertifikovanje i preporuke treba da vrše nezavisni i kvalifikovani i/ili akreditovani eksperti.
• Države-članice da  stvore nezavisni sistem kontrole proizvoljnog potvrđivanja sertifikata i izveštaja kontrole.
• Zemlje-članice da uvedu kazne za nepoštovanje.
• Kriterijumi da se razmotre alternativni sistemi za nove zgrade (poput OIE, centralnog grejanja i hlađenja, KOI...).
• Počev od decembra 2020 godine (2018. Godine za javne zgrade) sve nove zgrade u EU treba da budu sagrađene sa nultom potrošnjom energije.
• Ovo  skoro nulto ili mnogo manja količina neophodne energije u velikoj meri treba da se pokrije energijom iz obnovljivih izvora.
•  Države članice da preduzmu mere, poput postavljanja ciljeva, kojima će stimulisati pretvaranje rekonstruišućih zgrada u zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije.
• Revidirana Evropska direktiva o energetskim karakteristikama zgrada podvlači odlučujuću ulogu finansiranja za energetsku efikasnost.
• Zemlje članice treba da naprave  spisak sa nacionalnim (finansijskim) merama do 30.06.2011.  godine.
• Zemlje članice da beleže nivoe optimalnih rashoda energetskih karakteristika prilikom finansiranja rešenja.