Вход за Корисници   
BG   

Добри практики - Jавни сектор - Приватни сектор

  • U vezi sa realizacijom projekta EnerPlan (Platform for ENERgy PLANning), finansiran iz Programa prekogranične saradnje IPA Bugarska – Srbija, u ovom izveštaju su predstavljena međunarodna istraživanja o energetsko efikasnim zajednicama, određenim u više država, među kojima su i Austrija, Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Japan, Švedska, Švajcarska, Holandija i dr. Predstavljeno je 19 istraživanja u vezi tematskih projekata u oblasti projekta, kao i jedna praksa, koja demonstrira kompleksan pristup. Postavlja se specijalni akcenat na planiranje aspekata mera za energetsku efikasnost, uključujući tehnički pristup energetskog modeliranja, kao i politike, koje dozvoljavaju realizaciju projekata opštinskog razvoja.

     

    Pokazani primeri demonstriraju ogromnu raznolikost pristupa, koji dovode do uspešnih projekata opštinskog razvoja. Opšta crta ovih pristupa jeste objedinjavanje velikog broja lokalnih lica i upotreba mnogih političkih instrumenata prilikom prelaza od planiranja do realizacije. Stoga, oni slede veliki broj ciljeva, koji pokazuju raznolikost učesnika i političkih nivoa. Ciljevi su i ekonomski i vezani za životnu sredinu, grad i energiju. Na osnovu izvršene ocene osnovni ciljevi su:    

     

    • smanjenje efekta staklene bašte
    • efikasno korišćenje energije
    • korišćenje obnovlijvih izvora energije
    • proširenje opštinskih funkcija (kao naprimer obezbeđivanje stambenih prostranstva)

     

    Obično pomešani ciljevi su iskazani u postavljenim osnovnim ciljevima. Stoga, od velikog značaja je da projekti budu klasifikovani u skladu sa njihovim ciljevima i pokretnim silama, kako bi se ocenio uspeh projekata. Jedan od osnovnih razloga ove nehomogenosti mogao bi da se krije u različitim nacionalnim okvirnim uslovima, ali bi mogla da bude i kao rezultat velike raznolikosti lica koje učestvuju. Prilikom istraživanja razmatrani su postojeći opisni okviri kao dijagrami procesa planiranih i ostvarenih, razrađeni za ocenu evropskih programa CONCERTO (Di Nuči i Pol, 2010. g.), koje bi korisnici mogli da izučavaju dodatno i detaljnije. Slična klasifikacija treba da uključi bar razgraničenje opštinskih projekata (to jest takvih, koji počinju od političke ili urbane perspektive), projekti preduzimača, koji se realizuju u datoj pravno planskom okviru, koji određuje uslove i javne projekte, koji mogu da se porede sa osnovnim pristupima i verovatno i drugi.     

     

    Jedan tačniji opis učesnika mogao bi da dovede do boljeg razumevanja pokretačkih snaga, koje pomažu projekat tokom različitih etapa. Malo više, različiti odnosi učesnika predstavljaju različite uloge u procesu i stoga pomažu identifikaciju zainteresovanih lica i njihovih stvarnih interesa u ulogama „donosioca odluka“ i „inicijatora“ i ne na poslednjem mestu razumevanje ciljne auditorije u pogledu uputstva i savetnika za energetsku koncepciju. Informacije iz ocene CONCERTO pokazuju da su pomenute uloge vezane samo za jedno zainteresovano lice.  

     

  • Projekti opštinskog razvoja se realizuju za duži vremenski period u zavisnosti od odnosa veličine i učesnika. Srednje trajanje proučenih projekata je 10 godina. Kao rezultat ciljnih vrednosti ponekad se pozivamo na energetske standarde, koji su nadmašeni prilikom neprekidnog razvoja pravnih okvirnih uslova. Prema tome ciljevi postignuto nivo mogu da budu upoređivani samo u adekvatnom kontekstu. Za vreme projekta nastaje neophodnost davanja informacija i odgovornosti. Ovaj aspekat isto treba da se uzme u obzir prilikom razrade smernica za šeme energetskog monitoringa i drugih ciljeva, kao i za razradu savetnika energetske koncepcije, koji je adekvatan za podršku rešenja svake etape datog projekta. Mnoga istraživanja razmatraju aspekte postepenog ostvarivanja različitih glavnih aktivnih lica, vezanih za različite etape projekata. Očigledno je da su rezultati simulacije i podaci posmatranja treba da budu poslati sa različitim nivoima tačnosti i različitim zainteresovanim licima za vreme projekta, to jest moglo bi da se desi da dosledan model treba da bude predavan različitim zainteresovanim učesnicima sa različitom klasifikacijom i iskustvom.      

  • Osnovni cilj projekta EnerPlan je da obezbedi strateško rukovodstvo donosiocima odluka na lokalnom nivou u pogledu stvaranja energetski efikasnih zajednica. Pod pojmom „zajednica“ u okviru EnerPlan-a podrazumevaju se gradske četvrti, stambene ili trgovinske zone, smešane gradske četvrti, gradski rejoni ili celi manji ili veći gradovi.

    Posao u okviru prvog pod zadatka se odnosi na instrumente za energetsko planiranje, ali važnija je činjenica da se ocenjuju pravni okviri i različiti pristupi i instrumenti, koji dovode do energetsko efikasnih zajednica. Početna tačka prve podtačke jeste upoređenje i ocena pristupa država-učesnica u istraživanju. To uključuje postojeće organizacione modele, instrumente za izvršenje i planiranje lokalnih administracija i preduzimača, naj-modernije i avangardne do sada. To je bilo postignuto kroz korišćenje uspešnih primera projekata energetskog planiranja zajednica u okviru država-učesnica sa akcentom na metode i principe planiranja, kao i na strategiju izvršenja. Istraživanja su podržali opisi zakonodavnog i ekonomskog okvira za gradsku energiju i politike klimatskih promena u državama-učesnicama i pregled primenjivanih metoda i instrumenata za modeliranje i simulaciju gradskih i lokalnih energetskih sistema.    

    U početku je razrađivan okvir, koji opisuje projekte sa različitih strana i pomaže upoređenje i razmatranje mogućnosti prenosa dobrih praksi planiranja i realizacije energetsko efikasnih zajednica. To uključuje i razmatranje adekvatnih pokazatelja specifičnih razmera određene četvrti ili rejona, kako bi se uporedili aspekti nacionalnih istraživanja.

    Kao što je pomenuto ranije, razumevanje zajednica uključuje široku gamu mogućih razmera. Uprkos tome što veći deo istraživanja razmatra projekte gradskog razvoja, ovde se razmatraju i odnosi sa strateškim planiranjem u široj razmeri (naprimer gradovi ili rejoni) u odnosu na nivo politika, to jest pitanja za vertikalnu integraciju ciljeva. 

     

    Projekti u oblasti energetskog planiranja

    U ovom delu izveštaja odabrani su projekti, poznati po uspehu u štednji energije i smanjenju CO2. Cilj većeg dela projekata je da se demonstrira kako mogu da se realizuju ambiciozni prjekti i da se ostvare nedostižni ciljevi. Planiranje većinu projekata počelo je početkom decenije i već su delimočno završeni ili su u toku. U nekim slučajevima izvršeno je samo istraživanje, ali verovatnoća da se odgovarajući projekat realizuje u budućnosti je velika. U drugim slučajevima šreddnja energije i smanjenje CO2 je samo deo celokupne koncepcije projekta. Veoma često postaje jasno da osnovni cilj nije štednja energije, a da se u procesu rekonstrukcije ili preporoda nekoke gradske četvrti, koja je iz različitih tazloga zapotavljana dugi niz godina. Cilj duge vrste projekata je  izgradnja novih četvri sa ambicijom za štednju energije i  isporuku obnovljive energije. Zajedničko za svaki projekat je da je štednja energije jedna od načina da se operativni troškovi pretvore u investicije i na taj način da se doprinese finansiranju celog procesa izgradnje. Istovremeno stanovnicima se pruža mogućnost da žive u modernim stanovima i na taj način region, koji je bio u socijalno-ekonomskom zapećku, biće obnovljen.

    Istraživanja različitih zemalja su u različitim klimatskim zonama. Jedan od načina da se karakteriše klima i njen uticaj na potrebe za grejanjem i hlađenjem za odgovarajuću lokaciju je i da se koriste stepen-dani za grejanje do 20oC (sobna  temperatura). Stepen-dani koriste se obično da  odrede neophodnost za grejanjem u vezi sa određenom baznom temperaturom ispod 20oC. Često bazna temperatura zgrade sa niskoenergetskim standardima je oko 10 oC, a pasivnih kuća je skoro 0 oC  zbog prednosti solarnog i unutrašnjeg grejanja, dok stare zgrade kao i one koje su predmet naših projekata mogu da imaju baznu temperaturu oko 18 oC. Razlika između bazne i sobne temperature obezbeđuje se iz unutrašnjih izvora energije poput osvetljenja, uređaja i samih stanoara. Jedan od načina da se uporedi klima u različitim istraživanjima je  da se odredi neophodnost za grejanjem na baznoj temperaturi 20 oC, tj. Standardna  sobna temperatura, koja je zajednička za veći deo razvijenih zemalja, ali se ne beleže građevinski standardi i unutrašnje snabdevanje.

    Evropski projekti, raspoloženi u geografskoj širini od 47°N do 58° , a lokalna klima je veoma raznovrsna  i menja se geografska širina određenog mesta. Projekti u Severnoj Americi nalaze se u Monrealu (45°N) i Brastou (35°N). Jedan od projekata nalazi se u Tokiju  (Japan, 36°N). Prilikom poređenja toplotnog opterećenja sa baznom temperaturom 20°C za neka mesta, gde su stepen-dani izračunati na osnovu objavljenih dugoročnih srednjim  vrednosti mesečnih srednjih  temperatura, vidi se, da je toplotno opterećenje u Monrealu pripada drugoj (kontinentalnoj) klimi, koja je mnogo hladnija zimi u poređenju sa ovom kod evropskih  projekata.

     

    Projekti u oblasti energetske efikasnosti

    Opis uspešnih nacionalnih praksi je u osnovi daljeg rada, koji je predstavljen u ovom izveštaju. U većini država-učesnica imamo jednu ili više dobrih praksi međunarodnog upoređenja. Dole opisani osnovni aspekti se odnose na energetsku efikasnost različitih projekata. Ali većinu istraživanja prate mnogo više od jednog cilja.

  • Cilj EnerPlana je da da za primer uspešne projekte energetsko efikasnog opštinskog razvoja. Zbog toga je neophodno odrediti faktore uspeha. Kako bi to uradili potrebna nam je grupa pokazatelja, čijom ćemo pomoći oceniti različite ciljeve u zavisnosti od pokretačkih sila projekata. Ti pokazatelji treba da odražavaju i prioritete pri ličnom izboru ciljeva projekta (naprimer dati projekat može da postavi akcenat na korišćenje obnovljivih izvora energije i da da manju prednost samoj izgradnji). Pri većem broju istraživanja nije predviđeno merenje adekvatnih pokazatelja ocene uspešnosti projekata ili ti rezultati nisu javno prikazani.   

     

    U početku je korišćena specifična potrošnja energije kako bi se karakterizirala energetska efikasnost. Ali samo taj pokazatelj ne održava u potpunosti karakteristike gradske sredine. Zajednička namena – često opisivano kao cilj u urbanizmu – i gradska gustina treba da budu uključeni prilikom karakterizacije energetske efikasnosti u gradskoj sredini. Jedan prihvatljiv pokazatelj, koji je predložen za dalje ispitivanje jeste srednja vrednost specifične potrošnje energije pri različitim prilozima u odnosu na gustinu, izraženu kroz opštu površinu ka iskorišćenoj površini (koeficijent intenziteta konstrukcije). Dobijeni pokazatelj izražava gustinu energetske potrošnje u  kWh/ha.

     

    Osim toga deo obnovljivih izvora energije ka opštoj količini konzumirane energije isto je primenljiv pokazatelj sa praktičkim značajem. Postojeći obnovljivi izvori energije mogu da budu podeljeni kao proizvodnja na mestu i drugi.

    Dokazano je da celokupni uspeh projekata opštinskog razvoja mnogo često zavisi od ciljeva koji nisu vezani za energetsku efikasnost (naprimer očuvanje postojećeg gradskog stanovništva, obezbeđivanje stambenih prostora na dostupnim cenama i sl.). Slične pokretačke snage, ciljevi i zadaci treba da budu uključeni u opis i da budu razmatrani tamo gde je moguće da se desi sinergija ili potencijalni konflikti (naprimer dodatni rashodi za korišćenje obnovljivih izvora energije i nivo zakupnina).

     

    Na kraju su uzeti u obzir različiti politički instrumenti, korišćeni tokom nacionalnih istraživanja. To je urađeno na osnovu baze podataka MURE (Mere za racionalno korišćenje energije) (MURE, 2010). Direktno vezivanje sakupljene informacije pokazalo se je kao veoma teško, pošto je dostupna samo opšta informacija za uslove pravnog okvira, ali ne i  dubokoumna razmatranja i upoređenja pojedinih mera ili instrumenata. To je rezultat delimično širih odnosa sa različitim nacionalnim pravnim okvirima, ali i činjenica da nacionalna istraživanja su vezana sa politikama koje su često menjane ili menjane tokom vremena. Kao posledica toga različiti instrumenti su dovedeni do njihovog osnovnog mehanizma da pokazuju obuhvat političkih instrumenata, koji se koriste u pojedinim istraživanjima.  

  • В този доклад са представени международни изследвания за енергийно ефективни общности, определени в редица страни, между които са Австрия, Канада, Дания, Франция, Германия, Япония, Швеция, Швейцария и Холандия и други. Представени са деветнадесет проучвания за тематични проекти в областта на проекта, както и една практика, демонстрираща комплексен подход.

    Използвани са различни ресурси, между които най-значимите са: 

    Базата данни на CONCERTO Initiative;

    Базата данни на MURE (Мерки за рационално използване на енергията) (MURE, 2010);