Вход за Корисници   
BG   

Добри практики - Приватни сектор - Jавни сектор

Život za jednu tonu

„Život za jednu tonu“ ukratkо

 

„Život za jednu tonu“ je projekat „A-hausa“, „Vatenfal“ i automobilske kompanije „Volvo“, koje su sjedinile snage sa industrijskim partnerima ICA i „Simens“, da bi stvorili domaćinstvo, koje obraća veliku pažnju na svoj uticaj na klimu.

U trajanju od šest meseci, testirana porodica Lindel živela je obraćajući veliku pažnju na to kakav je njihov uticaj na klimu, sa ciljem da smanji svoje emisije ugljen dioksida sa 7,3 tona godišnje, prosečna vrednost za Švedsku, na samo jednu tonu. Nakon upečatljivog finalnog sprinta, porodica Lindel prošla je kroz cilj sa ostvarenom 1,5 tona.

Porodica Lindel je promenila svoj  dom iz sedamdesetih godina i svoje desetogodišnje automobile sa novom kućom, specijalno projektovana da štedi životnu sredinu i auto koji je na baterije Volvo C30 Electric. „Vatenfal“ obezbeđuje struju iz obnovljivih izvora, nove energetske tehnologije i edukacija iz oblasti načina korišćenja energije. Ica i „Simens“ imali su ulogu industrijskih partnera, koji su obezbedili hranu i kućne aparate. Razvoj korišćenih metoda i izračunavanje ugljen dioksida na porodicu realizovana je uz pomoć partnera sa Tehničkog univerziteta „Čalmrs“ i Službe za Ekologju i Zdravlje grada Stokholma.

Potrošnja struje i prevoz bile su oblasti u kojima je porodica imala naviše napretka.

Emisije koje su izazvane kretanjem članova porodice pale su za više od 90%, ne na poslednjem mestu, jer je porodični Volvo C30 Electric punjen hidroenergijom. Dom porodice, koji je darovala „A-hus“ proizvodio je struju za sopstvene potrebe i zahvaljujući obnovljivoj hidroenergiji. Emisije ugljen dioksida od kupljene struje bile su u stvari nulte.

Ugljen dioksid emisije iz doma smanjenje su više od dva puta, a hrana je bila treća oblast, u kojoj je porodica pokazala znatni napredak. Porodica Lindel je prestala da baca hranu i počela je da preduzima razumnija rešenja i na taj način znatno smanjila ugljendioksid. Potrošnja različite vrste mesa i više povrća je jedan od lakših načina za smanjenje emisija ugljen dioksida, koje se dovijaju spremanjem hrane.

Računajući po kategorijama, porodica Lindel uspela je da smanji svoje CO2 emisije iz prevoza ua 95%, iz hrane  za 80%, iz stana za 60%, a u ostalim oblastima za 50%. Sumirano to znači da je njihov CO2 faktor smanjen za 75%.

Metod

Metod
U ovom projektu beležene su emisije tri najvažnija štetna gasa – ugljen dioksida, metana i azot-suboksida. Nisu merene samo direktne emisije porodice, već i one koje izazivaju kompanije koje dostavljaju robu i usluge za porodicu. Da bi se to postiglo korišćene su dve različite metode, koje su usklađene na način, koji do sada nije korišćen za računanje ugljendioksida porodice. Ove metode su analize životnog ciklusa i ulazno/izlazne analize.
Prilikom analize životnog ciklusa mere se štetni gasovi koji se izdvajaju prilikom proizvodnje određenog proizvoda, naprimer automobila ili za proizvodnju kilogram telećeg mesa. Ova metoda uzima u vidu emisije od materijala, prevoza i drugih stadijuma proizvodnje. Da bi izračunali emisije porodice iz hrane, iz njihovog doma, prevoza, proizvodnje automobila i td. Koristili smo podatke za životni ciklus.


Ali nema analiza za životni ciklus za svaki proizvod, koji društvo konzumira. Zbog toga smo koristili ulazno/izlazne podatke drugih vrsta potrošnje poput putovanja taksijem, odeća i zabava. Ulazno/izlazna analiza analizira tok novca u ekonomiji i raspoređuje emisije u Švedskoj između različitih sektora ekonomije. To daje srednju vrednost stvari, poput kupovine odeće ili knjiga.


Predmeti, koje kupuju članovi porodice imaju različite rokove trajanja. To je takođe uzeto u obzir. Bilo bi nelogično da opteretimo porodicu svim emisijama koje se generišu za vreme gradnje njihovog doma, imajući u vidu da će on postojati bar pola veka. Pre toga, emisije se dele na ceo rok upotrebe određenog proizvoda. Emisije iz odeće se dele na dvogodišnju bazu, one napravljene pri proizvodnji automobila u periodu od 15 godina i td.


Mogućnost da porodica dostigne granicu od jedne tone bila je ograničena fenomenom poznatim kao „ranac“, koji ima vrednost 900 kg godišnje. „Ranac“ se sastoji od emisija ugljen dioksida, koji se dobija izradom različitih proizvoda, poput samog doma, solarnih panela, kojim je dom opremljen, automobila, nameštaja i odeće.

Za dosta proizvoda, naprimer konvencionalni domovi i automobili, najveće CO2 emisije se dobijaju prilikom njihove upotrebe. Ali to ne važi za električni automobil ili za nisko energetsku kuću, kao kuće u projektu „Život za jednu tonu“, gde se veći deo ugljen dioksida dobija prilikom proizvodnje, a ne prilikom upotrebe.


Projekat istražuje samo efekat ugljen dioksida na određenog čoveka. Celokupna slika ugljen dioksida na svakog čoveka posebno uključuje takođe i elemente iz naše društvene potrošnje roba i usluga, kao škole, puteve i druge javne službe i instalacije. U Švedskoj je ovaj trag odgovoran za oko 1,8 tona CO2, cifra koja nije uključena u prvobitnu cifru od 7,3 tona. Ali u finalnom scenariju, koji opisuje budućnost, uticaj na okolinu, u kojoj živi porodica Lindel takođe je uključeno.
Rad na razradi metode, tekuće prateće aktivnosti i dobijanje rezultata za ugljen dioksid porodice, uključujući i onaj finalni izveštaj, radio je specijalni tim, gde su bili predstavnici svih partnera, predvodio ga je Fredrik Hedenus, predstavnik Katedre za Energetiku i Ekologiju na Tehničkom univerzitetu „Čalmrs“. Pomagala mu je Ana Bjork, student – budući magistar inženjer nauka.

 

Krajnji rezultat

Količina emisija porodice, rezultat privatne potrošnje, pre početka projekta procenjena je na 7.3 tona CO2 po čoveku godišnje. sredinom projekta, porodica Lindel već je uspela da redukuje emisije do 2,8 tona po čoveku godišnje, a najveći pad zabeležen je u prevozu i stanu. Za to vreme porodica je vodila energetski štedljiv način života i članovi su se kretali pre svega električnim automobilom i gradskim prevozom.

Najniži nivo emisija postigla je porodica u 20-toj nedelji, 1,5 tona CO2 po čoveku godišnje. Najveća razlika u poređenju sa periodom na sredini projekta bilo je to da su emisije izazvane hranom naglo opale. U prilog tome porodica Lindel uspela je još više da smanji ostale kategorije svojih emisija ugljen dioksida.

Obračunato po kategorijama, porodica Lindel uspela je da smanji svoje CO2 emisije  iz prevoza za 95% iz hrane za 80%, iz stana za 60%, a u ostalim oblastima za 50%. Zbirno to znači da je njihov CO2 otisak redukovan za 75%.

Kada su se izrađivali ukupni rezultati projekta, bilo je jasno da je ocena bazičnih vrednosti za putovanja avionom u kategoriji prevoz verovatno bila preterana  za oko 0,5 tona. To znači, da je porodica počela sa  vrednošću nešto ispod granice od 7 tona.

 

Ugljenički otisak porodice Lindel

C02 u tonama

Pre početka projekta

Komforni nivo

Minimalni nivo

 

Najvažnije mere

 

Hrana

Dom i energija

Prevoz

Ostalo

Komforni nivo porodice (približno  2,8 tona)

Manje mesa

 

Više vegetarijanskih jela

 

Manje bačene hrane

 

Sezonsko povrće i voće

Energetski-efikasna kuća

 

Energetski efikasna tehnika i drugi aparati

 za        domaćinstvo

 

Dovitljivije navike prilikom upotrebe struje (kupanje, pranje, kuvanje)

 

Niža temperatura u stanu

 

Sopstvena proizvodnja struje

 

 

Kupljena struja iz izvora energije koji ne generišu puno CO2

Jedan umesto dva automobila

 

 Električni

 Automobil punjen strujom iz izvora koji ne generišu puno CO2.

Gradski prevoz voz

umesto aviona kada se putuje na odmor

 

Putovanje električnim kolima

 

Kupovina kvalitetne robe sa dužim rokom trajanja

 

 Kupovinu alternativnih proizvoda sa nižim CO2otiskom za njihovu izradu.

 

Kupovina robe druge ruke (polovna)

 

Smanjenje kupovine

Minimalni nivo porodice (približno 1,5 tona)

Veganska dijeta,  drugim rečima nema mesa ili ribe, mlečne proizvode menja hrana na bazi soje i ovsa.

 

Konzumiranje hrane donete od kuće na radnom mestu/ u školi.

 Smanjenje soba u

 kući

 

 Ekstremne mere

   za štednju vode koliko se može punije korišćenje zapremine mašine

 za  veš, veoma

 kratki

 periodi upotrebe

Strogo pridržavanje zajedničkog prevoza električnim

 automobilom

 

 Nikakva putovanja

 za vreme odmora ili

 praznika

 

Izbegavanje gradskog prevoza, korišćenje voza ili bicikle

 Smanjenje zabave

 

 Smanjenje na minimalni nivo kupovine odeće i druge robe

 

Potpuno odricanje kafana i restorana

 

 

Testirana porodica Lindel

Testirana porodica Lindel

Članovi porodice Lindel su Nils, Alisija, Hana i Džonatan. Sledi opis načina života, koji su oni vodili, pre nego što su počeli da traže alternativu, koja redukuje emisije ugljen dioksida, ali ne uključuje pravljenje kompromisa u njihov svakodnevni život. Evo kako su Nils i Alisija opisali polaznu tačku:
- Za sada smo spremni samo u teoriji – jasan nam je problem sa klimom i želimo da pomognemo na neki način. Ali bez sistemskog pristupa naši napori obično su u obliku nekih delimičnih mera, koje preduzimamo s vremena na vreme. U jednoj takvoj situaciji je teško da čovek oseti, da to što čovek radi ima neko realno značenje.
Ali imamo puno ideja. I sada ćemo imati bolju mogućnost da postignemo nešto realno uz pomoć kola, kuće i dobijenog znanja. Spremni smo da promenimo svoje navike, da bi uspeli. Ako stvari idu dobro, možda ćemo motivisati druge da promene svoje navike.

Nils Lindel
STAROST: 52
ZANIMANJE: Organizacioni konsultant, samozaposleni
INTERESOVANJE: Porodica i prijatelji, tenis, jedrenje, skijanje i lično usavršavanje.
OMILJENO JELO: salata od škampa ili odrezak sa grizom sa garniturom od italijanskog povrća.
- Vodimo moderan gradski način života. Škole naše dece imaju veliku oblast prikupljanja učenika. Neki od prijatelja žive 40 do 50 km od našeg doma, što znači dosta vožnje. Nestrpljiv sam da počnem sa vožnjom električnog automobila, koji nema štetnih emisija. Takođe će mi biti interesantno da počnem sa korišćenjem pametnog sistema za očitavanje energije „Vaatenfal“, a shvatim tačno kako trošimo struju u kući.

Alisija Lindel
STAROST: 51
ZANIMANJE: zamenik direktora vrtića, trenutno je na trogodišnjem kursu za glavnog učitelja paralelno sa poslom.
INTERESOVANJE: porodica i prijatelji, fitnes (ples zumba joj je omiljeni), jedrenje, čitanje lepih knjiga, uređenje enterijera i putovanja.
OMILJENO JELO: riba, začinjena šafranom.
- Za 20 minuta mogu biciklom da stignem do posla, ali pošto imam puno stvari koje moram da uradim svakodnevno, često idem kolima. Mogu da sprečim veliku količinu emisija ugljen dioksida boljim i pametnijim planiranjem. Već su nam jasne neke stvari. A sada kada drugi ljui prate kako napredujemo, biće zabavno da se sećamo rešenja, koja mogu da stimulišu druge ljude.

Hana Lindel
STAROST: 16
ZANIMANJE: učenik gimnazije. Učenica prve godine u YBC (Biznis Inicijative za Mlade) Međunarodna Pripremna Škola u Nacki.
INTERESOVANJA: Druženje sa prijateljima, čitanje, jahanje, treniranje u fitnes Sali i kulinarstvo.
OMILJENO JELO: Pečeni jagnjeći kotleti sa majčinom dušicom i krompirom

Džonatan Lindel
STAROST:13
ZANIMANJE: Učenik. Sedmi razred sa povećanim učenjem engleskog jezika u Bromi.
INTERESOVANJA: kompjuter, džudo, vožnja skejtborda, sviranje gitare i bubnjeva, druženje sa prijateljima.
OMILJENO JELO: pikantne špagete sa bolonjeze sosom.
Pre projekta „Život za jednu tonu“ porodica je živela u kući koja je sagrađena pre 34 godine, od drveta i betona, sa spoljašnjom fasadom od tamnocrvenih cigli. Kuća je oko20 kvadrata i greje se direktno strujom, pomagano vazdušnom termo pumpom. Podno grejanje u nekim sobama na donjem spratu.

Porodica Lindel ima dva automobila Reno Scenik i oba su sa benzinovim motorima.

Dom i energija

Dom i energija

Za vreme  trajanja projekta, članovi porodice Lindel smanjili su emisije izazvane  iz doma i potrošnju smanjile potrošnju energije za 60%. Najvažniji pojedinačni faktor, koji je tome doprineo je novi „Život za jednu tonu“ dom, koji ne samo što je izuzetno energetski efikasan, već proizvodi toplotnu i električnu energiju.

            Pre nego što je počelo projekat porodica je kupovala po 29 000 kWh struje godišnje. Za vreme projekta ova cifra  pala je na vrednost od samo 6 000 kWh, smanjenje od oko 80%. U prilog dome, za vreme toplih dana kuća generiše višak struje koji odgovara oko 1500 kWh na godišnjem nivou, a ta struja  se šalje glavnoj elektrodistributivnoj mreži i mogu da je koriste drugi potrošači. Emisije od izgradnje kuće odgovaraju oko 400 kg CO2 po čoveku godišnje. Ovoj cifri  treba dodati i emisije napravljene prilikom održavanja kuće.

            Na sredini projekta porodica je počela da kupuje generisanu struju iz hidroenergije. To znači, da su emisije izazvane električnom energijom znatno smanjene, jer je pre toga deo struje išao termoelektranama, koje su koristile ugalj kao gorivo. Od maja meseca nadalje, porodica je počela da prodaje više struje glavnoj elektrodistributivnoj mreži, nego što je potrebna njihovom domu.



 

Porodica Lindel o svojoj kući

Najbolji aspekat kuće je kombinacija modernog, privlačnog dizajna, dobra funkcionalnost i niska potrošnja električne energije. Takođe, postojanje kućnih aparata i bele  tehnike, koji odgovaraju najstrožim energetskim standardima puno pomaže. Tu je čisto finansijski aspekat – samo nam  aspirator štedi više od hiljadu kruna  godišnje na računu za struju.

Nije teško živeti energetski efikasno. Lako je  održavaš kuću toplom. Nismo osetili da je u kući bilo pretoplo leti, niti smo primetili bilo kakve probleme sa ustajalim vazduhom ili sličnim problemima. Živeli smo kao što smo uvek živeli. Jednostavno čovek treba da misli o stvarima, naprimer da napuni veš mašinu i td.

 

Porodica Lindel na temu energija

Zaista smo shvatili stvari za vreme projekta. Nekoliko puta dnevno proveravamo pokazatelje pametnog sistema i pokušavali smo da  pravimo raspored i da smanjimo potrošnju električne energije. Da živimo sa razumnim korišćenjem energije bilo je iznenađujuće lako, ali i komforno.

Naravno, izbor za obnovljivu energiju bio je važan za naš krajnji ugljenički otisak. Prijatno je da čovek ima obnovljivu električnu energiju u štekerima svoje kuće. Takođe, osećaj da proizvodimo sopstvenu struju i sopstveno grejanje je bio sjajan – super je kada čovek zna, da  drugi ljudi mogu da koriste energiju proizvedenu u našoj kući.

 

Porodica Lindel na temu  aparati za domaćinstvo

Nova bela tehnika radi mnogo brže i lakše se koristi od one  u sopstvenom domu. Frižider održava hranu svežom duže vreme, tako da ne moramo da bacamo tako puno hrane kao pre. Šporet za kuvanje takođe ima puno prednosti,  sa  različitim zonama, i radi strašno brzo. Rerna je napravljena za lako rukovanje.

Zbog naše zabrinutosti za klimu, počeli smo da obraćamo pažnju i da peremo svo poduđe u mašini, jer je to bolja varijanta sa gledišta CO2 emisija. I ne samo to, već su nas posavetovali da koristimo upola manje praška za pranje – nema potrebe za više.

 

Komentar firme „A-hus“

Naš cilj i doprinos projektu kao firme, koja gradi drvene kuće, bio je da razradimo i sagradimo kuću, koja pomaže zaštitu klime, ali da nema prepreka pred komforom porodice, da bude funkcionalna i atraktivnog dizajna. Ogromno smanjenje CO2 emisija izazvanih kućom u iznosu d 60%, kao i pozitivna mišljenja članova porodice pokazuju, da smo ostvarili zadate ciljeve.

 

Komentar firme „Vatenfal“

Porodica Lindel smanjila je potrošnju energije za više od 80%. To je delimično postignuto zahvaljujući visoko energetski efikasnom kućom. To znači, da ugljenički otisak iz izgradnje kuće i proizvodnje njenih komponenata, uključujući i solarne panele, postaje veoma značajan. To opet daje akcenat celokupnoj slici načinu života, koji štedi klimu  ne treba da se uzima u obzir samo emisije ugljen dioksida od korišćenja određenog proizvoda, već i emisije napravljene prilikom njegove proizvodnje i za vreme celog perioda upotrebe proizvoda.

Prevoz

Prevoz

2010 godine članovi porodice Lindel napravili su veliko kilometražu na oba automobila sa benzinovim motorima, i takođe su putovali avionom na odmor u Grčku. Pošto je porodica izabrala da ide na skijanje u Ore, Švajcarska, mesto negde na Alpima, emisije sa putovanja bile su manje.

Druga važna mera bila je što je porodica počela da koristi samo jedan automobil umesto dva, i u stvari oni su napravili više od tri puta manje kilometraže sa automobilom u poređenju sa  nivoom od pre početka projekta. Umesto toga oni su se vozili više zajedno, kao i sa drugim ljudima, i koristili su i gradski prevoz. Treba dodati i činjenicu da električni automobil nije samo energetski efikasan, ali je i porodica Lindel izabrala da kupuje struju proizvedenu u hidroelektrani, pošto je smanjilo njihove emisije štetnih gasova na vrednost od oko 0,9 g/km umesto oko 200 za svaki od prethodnih automobila. Usklađivanje promene  načina života i nove tehnologija označava, da emisije izazvane putovanjima padaju  za skoro 95%.

 

Porodica Lindel na temu prevoz

Zaljubili smo se u električni automobil. Nije nam stvorio bilo kakve probleme i zaista želimo da za zadržimo! Volvo C30 Electric je bešuman, udoban i prijatan auto za vožnju, koji stvara osećaj bezbednosti. I ne samo to – on je energičan i prijatan za vožnju.

Punjenje kola bilo je veoma lako. U praksi smo ga punili samo kada smo kod kuće, nikad nije bilo potrebno da ga punimo negde napolju preko dana. Jedno punjenje uvek je bilo dovoljno za naše dnevne potrebe.

 

Komentar korporacije „Volvo Kar“

Projekat je dokaz tome, da jedan električni automobil, koji se puni energijom iz obnovljivi izvora nudi znatne mogućnosti za redukovanje uticaja na klimu jedne obične porodice, nema negativnih uticaja na kvalitet života ove porodice. Rezultati pokazuju da  smo na pravom putu u razvoju naših proizvoda. Električni automobili su prirodni izbor sredstava za kretanje u jednom društvu, koje želi da zadrži taj nivo razvoja za duži period. Od 900-to  kg ukupnog „ranca“ porodice, 95 kg odlazi na proizvodnju električnog automobila.

Porodica je takođe imala mogućnost da koristi auto za zajedničko putovanje, kada je to bilo potrebno. Pošto su takvi automobili  usluga, koju puno ljudi kupuje, to znači da se uticaj ovakvih proizvoda na klimu od proizvodnje automobila deli na puno ljudi.

 

 

Komentar firme „Vatenfal“

Prelazak na struju kao gorivo za porodični automobil bio je važan faktor, koji je doprineo smanjenju ugljen dioksida u oblasti prevoza. To se duguje kako efikasnijem korišćenju energije, jer elektromotor ima viši koeficijent korisnog dejstva od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, tako i tome  što električni automobil može da koristi struju iz obnovljivih izvora energije, za čiju se proizvodnju ne izdvaja puno ugljen dioksida. To podržava ideju da je  elektrifikacija sektora za prevoz važan instrument za stvaranje društva, koje želi da zadrži ovaj nivo razvoja na duži period.

 

Hrana

 

Hrana

Delovanje, koje hrana ima na klimu ogleda se u misijama ugljen dioksida, metana kojeg luče želudci krava i korišćenja đubriva, kao i azot II oksida iz nađubrene obradive zemlje. Članovi porodice Lindel dobili su informaciju o emisijama, koje su izazvale različite vrste hrane, savete kako da izbegavaju izbacivanje hrane, kao i preporuke kako da pripreme ukusna i privlačna jela za oko.

            Prve aktivnosti, koje je porodica preduzela bile su:

-          Smanjenje na minimum hrane koja se izbacuje preko otpadaka, za pripremanje apetitnih jela, kao i pravilnim čuvanjem sveže, kako bi duže trajala.

-          Konzumacija sezonskog povrća i voća. Pola kilograma voća i povrća dnevno pomaže očuvanju prirode i poboljšava zdravlje ljudi.

-          Promena izbora mesa, kao i konzumacija ribe i vegetarijanskih jela bar jednom nedeljno. Gledajući na klimu, piletina i svinjetina su bolje varijante, ali kada životinje pasu na otvorenom one izvršavaju životno važnu ulogu, jer čiste gustiše, što je od koristi za puno životinjskih i biljnih vrsta.

Zahvaljujući ovim merama porodica je smanjila upola štetne emisije na klimu koje izaziva konzumirana hrana.

Na kraju projekta porodica je odlučila da proba da smanji ove emisije što je više moguće. Oni su prestali da jedu meso i ribu, zamenili su mlečne proizvode proizvodima napravljenim od soje i ovasa i konzumirali su samo sezonsko povrće. Prestali su da kupuju obroke u menzama u školi ili na poslu, umesto toga nosili su kutije sa hranom od kuće. Na taj način oni su smanjili emisije koje su izazvana konzumiranom hranom za 80% u poređenju sa početnom vrednošću pre početka projekta.

 

Porodica Lindel na temu hrana

Najveća razlika je što smo smanjili konzumaciju mesa i mlečnih proizvoda. Probali smo čak i klimatsku detoksikaciju! To je bilo interesantno iskustvo, ali nije nešto što ćemo raditi više od dve nedelje godišnje.

Sa gledišta klime bilo je interesantno da naučimo, da hrana, koja se proizvodi kod nas ne sadrži uvek manje emisije CO2. Čak naprotiv – meso proizvedeno u našoj zemlji možda je i štetnije za klimu od uvoznog povrća.

Bilo bi dobro da postoje priručnici u prodavnicama, koji daju više informacije o tome kako da izaberemo hranu tako da smanjimo na minimum uticaj na klimu. Puno ljudi bi želelo da konzumira takvu hranu, ali je važno da se dobije tačna informacija i da se sruši mit da je konzumacija hrane koja čuva klimu nešto skupo i teško.

 

Komentar ICA-e

Posao na smanjenju uticaja hrane na klimu primenjena je u praksi korak po korak, jer je za postizanje trajnih promena u dijeti čoveka potrebno dosta strpljenja. Za vreme projekta mi smo takođe pratili hranljive vrednosti hrane, koju je konzumirala porodica, tako da je u početku porodica ne samo smanjila štetne emisije na klimu od konzumirane hrane, već je to postigla jedući zdravija jela. Ako više ljudi počne da primenjuje prilično lake početne korake, koje smo opisali, to će imati značajan efekat na klimu i zdravlje.

Ostalo

Ostalo

Ova kategorija uključuje nešto poput osiguranja, frizerskih usluga, odeće i nameštaja. U ovu kategoriju porodica nije imala na raspolaganju nikakvu novu tehnologiju, koja bi im pomogla da poboljšaju svoje izbore. Umesto toga, ono što su oni uradili bilo je da obavljaju poslove, koji izazivaju puno emisija – ređe i ako imaju želju da se fokusiraju više na svoje aktivnosti, koje nisu tako štetne za klimu.

Razlog za to je, kupovina generiše emisije, firme koje proizvode robu ili nude usluge kamionima sa dizel motorima, strujom proizvedenom u potpunosti ili delimično od iskopanog goriva ili industrijskih procesa, kod kojih se gas ili nafta koriste za gorivo. Potrošač sam ima veoma malo opija za uticaj na ove emisije.

Članovi porodice Lindel fokusirali su svoje napore na smanjenu potrošnje, drugim rečima – kupovali su manje. Na kraju projekta oni su takođe odlučili da smanje neke svoje zabave, to je dodatno smanjilo njihove emisije. Na kraju porodica je uspela da smanj upola emisije štetnih gasova u kategoriji „Ostali“.

 

Komentar predstavnika grada Stokholma

Projekat „Život za jednu tonu“ nam je dao jedinstvenu mogućnost da vidimo kako možemo da smanjimo emitovanje štetni gasova u svakodnevnom životu. Projekat nam je takođe omogućio da se uverimo da je moguće smanjiti emisije do nivoa, koji omogućava dugoročni razvoj, a da se to ne odrazi negativno na kvalitet života ljudi. Dobra tehnološka rešenja su jedna od pretpostavki za postizanje načina života koji štedi klimu. Druga pretpostavka je razuman izbor roba i usluga. Projekat je pokazao, da današnje vrhunske tehnologije mogu drastično da smanje uticaj kuća i automobila na klimu. Ali za ostvarenje apsolutno otpornih nivoa na razvoj, neophodno je da počnemo da živimo bolje planiranim načinom, sa zajedničkim putovanjem  automobilom i pažljivo odabranim putovanjima, kao smanjenom potrošnjom mesa i mlečnih proizvoda. U okviru projekta „Život za jednu tonu“ informacija ima ključnu ulogu za pozitivnu promenu u načinu života porodice.

Pogled u budućnost

 

Pogled u budućnost  - šta će se desiti ako promenimo društvo, tako da ono sledi primer porodice Lindel?

U ime projekta „Život za jednu tonu“, Tehnički univerzitet „Čalmrs“ analizira efekat, koji bi primer porodice Lindel imao ooko 40 godina u budućnosti, period za koji možemo da pretpostavimo, da je društvo, uključujući energetsku infrastrukturu, prevoz, građevinski sektor i prehrambenu industriju pretrpelo promene, koje bi ga učinile usklađenijim sa dugoročnim ciljem od jedne tone.

Analiza se bazirala na sledećim pretpostavkama:

Proizvodnja struje u budućnosti biće bazirana u velikoj meri na hidroenergiju, koja će činiti skoro polovinu od ukupne proizvedene količine. Jednu petinu električne energije proizvodiće energija vetra, sa manjim procentom učestvovaće bio energija i nuklearna energija. Solarne ćelije u budućnosti će proizvoditi oko 1% električne energije.

 Prevozna sredstva u budućnosti će se kretati uglavnom na struju ili na biogorivo, kao i mali procenat onih koja će se kretati na goriva iz zemlje. Teška industrija će nastaviti da računa delimično na goriva na iskopavanje, ali sa uvođenjem prakse zadržavanja i čuvanja ugljen dioksida. Industrijska proizvodnja će većim delom koristiti bio energiju. U budućnosti neće biti velikih potreba za grejanjem domova, jer ćemo graditi domove sa većom energetskom efikasnošću i oni će uglavnom sami dobijati potrebnu energiju termo razmenom i solanom energijom.

Hrana je ategorija, koja generiše najveće emisije metana i azot II oksida. Metan se generiše najviše u želudcima krava i od korišćenog đubriva, a azot II oksid se dobija đubrenjem obradivog zemljišta. Ove emisije mogu da se redukuju promenom stočne hrane životinja, povećanjem produktivnosti i optimizacijom kvaliteta đubriva. Ako ove mere budu uvedene, emisije štetnih gasova izazvanih proizvodnjom telećeg mesa, mogu da se smanje za 15-20%.

Prvi stubac na grafikonu pokazuje emisije štetnih gasova pre početka projekta.

Drugi stubac pokazuje komfor, kada porodica ima najbolju tehnologiju, ali sa nepromenjenim načinom života. Poslednji stubac pokazuje minimalni nivo, kada članovi porodice menjaju način života i u velikoj meri isključuju meso i mlečne proizvode iz svog jelovnika. Korišćenjem najbolje postojeće tehnike u oblasti energetike emisije štetnih gasova mogu da se smanje upola. Ako se iste mere primene na buduću energetiku, smanjenje bi bilo mnogo manje. To je zato što su mere koje je preduzela porodica različite od sadašnjeg energetskog sistema, u poređenju sa teorijski sličnim scenarijom u budućnosti.

Na samom kraju projekta porodica je promenila način života, izbacivanjem mesa i mleka iz jelovnika. Grafikon pokazuje da bi gledano u procentima jedna takva mera imala veći učinak u budućnosti, nego danas. Razlog tome je to što je hrana razlog mnogo većem procentu emisija u budućem scenariju, nego sada. To je zato što tehničke mogućnosti za redukovanje ovih emisija su manje, nego one za redukovanje emisija iz energetike.

Rezultati pokazuju da je neophodno da se nekoliko stvari dogodi istovremeno, da bi se postigao nivo od jedne tone CO2 po čoveku godišnje. Prvo, neophodne su promene u energetskom sistemu, ali ako se primeni samo ova mera, emisije će biti oko 2 tona godišnje po čoveku. Samo kada se na to doda i promena načina života – dijeta igra važnu ulogu u tome – mogu se ukupne emisije smanjiti do nivoa od jedne tone.

Tako na kraju računice, izgleda da bi „Jedna tona za život“ zahtevala napore kako kompanija, tako i političara – i takođe običnih ljudi.

NAPOMENA ISPOD CRTE: Analiza budućnosti uključuje i ugljen dioksid iz društvene potrošnje, što je i razlog većim vrednostima   

Източници

www.onetonnelife.se  

Проектът "Еднотонен живот" е една инициатива на
"А-хус"
"ВАТЕНФАЛ"
"ВОЛВО"